Sa velikim žaljenjem i tugom obaveštavamo da će u Ambasadi Republike Srbije u Hagu, 4. i 5. novembra od 11 do 16 časova biti otvorena Knjiga žalosti povodom tragedije koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, kojom prilikom je smrtno nastradalo četrnaest građana. Ambasada izražava najdublje saučešće porodicama nastradalih i upućuje želje za brzi oporavak svim povređenima.

U subotu, 5. oktobra 2024. godine, održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen, opština Barneveld.  

Ambasada R. Srbije učestvovala je 7. septembra 2024.god. na Festivalu ambasada koji se svake godine održava u centru Haga i koji okuplja više od 50 hiljada posetilaca. Na našoj pagodi predstavili smo tradicionalne srpske proizvode, specijalitete, kao i turističke potencijale Srbije, u saradnji sa udruženjem Srpsko omladinsko prijateljstvo i Kolom srpskih sestara iz Roterdama. U okviru kulturnog programa, na glavnoj bini nastupio je KUD „Tamo daleko“ iz Roterdama koji je izveo narodne igre iz Pasjana (KiM). Pagoda naše Ambasade privukla je veliko interesovanje posetilaca festivala. 

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Holandiji uzeće učešće u tradicionalnom Festivalu Ambasada, koji će se održati 7. septembra 2024. godine od 12:00 do 20:00 časova u centru Haga, Lange Voorhout. Ulaz slobodan. Više informacija na veb-sajtu organizatora festivala.

U nedelju, 24.03.2024. godine, u SPC "Svete Trojice" u Roterdamu, održan je Pomen žrtvama povodom 25-te godišnjice od NATO agresije 1999. godine na SRJ.

Posle liturgije i parastosa u prostorijama SPC održan je prigodan program, u prisustvu ambasadora K. Milenković i savetnika B. Grbića, predstavnika Kancelarije R. Srpske iz Brisela, brojnih sveštenika SPC i od oko 300 pripadnika Srpske zajednice. 

U subotu, 16.03.2024. godine, u sali parohijskog doma SPC „Svete Trojice“ u Roterdamu, prikazan je dokumentarno-igrani film „33 anđela“, autora i direktora filma Branka Dimovića Dimeskog, u režiji Gorana Vukčevića.

Film „33 anđela“ je dokumentarni potresni prikaz koji govori o patnji i stradanju više od dve stotine maloletne srpske dece (tačnije 239) za vreme Drugog svetskog rata u Norveškoj, od kojih je više od 44. smrtno stradalo. Najmlađe među njima imalo je samo 11 godina. 

U subotu, 02.03.2024. godine, u Rezidenciji šefa DKP priređen je prigodan koktel za pripadnike Srpske zajednice u K. Holandiji povodom obeležavanja Dana državnosti R. Srbije.

Koktelu je prisustvovalo oko 100 pripadnika naše dijaspore. Koktel je otpočeo intoniranjem himne „Bože pravde“ i pevanjem pesme „Tamo daleko“, koje su izveli članovi Prazničnog hora Svete trojice iz Roterdama, nakon čega se prigodnim govorom obratila ambasador K. Milenković. 

U nedelju, 11.02.2024. godine, u SPC „Svete Trojice“ u Roterdamu je tradicionalno održana liturgija i svečanost u čast obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije i Dana Republike Srpske, kojoj su ispred Ambasade RS u Hagu prisustvovali ambasador K. Milenković i savetnik B. Grbić.

Obaveštavamo da je MSP I. Dačić 19. januara 2024. godine doneo Odluku br. 24/30-2024/01 o raspisivanju Konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje, i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u Regionu.

Konkurs će biti otvoren od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine do 15:30 časova.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Holandski filmski festival „The Eastern Neighbours Film Festival“, koji svake godine predstavlja najbolje i najrelevantnije filmove iz istočne i jugoistočne Evrope, kreće na turneju u KINO Roterdam! 5. novembra predstaviće se film Miloša Pušića hit Berlinale Panorama, srpski igrani film „Heroji radničke klase“.

U ponedeljak, 9. oktobra 2023. godine, u sali parohijskog doma SPC „Svete Trojice“ u Roterdamu, otvorena je Izložba posvećena srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su preminuli u Kraljevini Holandiji, a koja će biti izložena do 20. oktobra. 

Izložba je organizovana od strane Muzeja Rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca, u saradnji sa Ambasadom R. Srbije u Hagu, kao i predstavnicima SPC u Roterdamu i holandsko-srpskim istraživačima Džon M. Stinen, Fabian i Tatjana Vendrig, koji su objavili knjigu „Srpski vojnici umrli u Holandiji 1917-1919“. 

U nedelju, 8. oktobra 2023. godine, na poziv starešine parohije SPC „Sveti Sava“ u Najmegenu, oca Dušana Erdelja, i uz prisustvo i blagoslov Episkopa zapadnoevropskog SPC g. Justina, svečano je obeleženo trideset godina postojanja pomenute parohije. Pozivu su se ispred Ambasade odazvali ambasadorka K. Milenković, prvi savetnik D. Vukić i savetnik B. Grbić.

U subotu, 7. oktobra 2023. godine, održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup, parastos i osvećenje novopostavljenih mermernih krstova (29 kom.) srpskim vojnicima koji su preminuli u K. Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen.   

Obaveštavamo da će povodom tragičnog događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, od 3. maja 2023. godine, u Ambasadi R. Srbije u Hagu biti otvorena Knjiga žalosti u petak, 5. maja od 10:00 do 15:00 časova i u ponedeljak, 8. maja od 10:00 do 15:00 časova.

Državljani Republike Srbije na boravku u Kraljevini Holandiji mogu da se obrate Ambasadi Republike Srbije u Hagu u kojoj, na osnovu važećeg identifikacionog dokumenta Republike Srbije (pasoša ili lične karte), mogu da dobiju parametre i QR kod za instaliranje i aktivaciju mobilne aplikacije ConsentID. Parametri i QR kod se izdaju bez naplate.

Aplikacija ConsentID služi korisniku da na siguran i pouzdan način potvrdi svoj identitet preko portala za elektronsku identifikaciju, odnosno da se prijavi na portal eUprave. Nakon kreiranja naloga na portalu eUprave i aktivacije aplikacije Consent ID, državljani Republike Srbije postaju eGrađani.  Na taj način, dobijaju mogućnost da, putem mobilnog telefona ili tableta, elektronski izmire porez na imovinu, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i dobiju ga besplatno u elektronskom obliku, potpišu dokument potpisom u klaudu, daju saglasnost za izdavanje pasoša maloletnom detetu, kao i da koriste sve druge usluge koje pruža portal eUprave.

Parametre za elektronsku identifikaciju mogu da dobiju i strani državljani koji imaju stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji.

Obaveštavamo da je MSP I. Dačić 16. januara 2023. godine doneo odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html        

U subotu, 28.01.2023. godine, u okolini Najmegena, održan je tradicionalni Svetosavski bal u organizaciji SPC „Sveti Sava“ iz Najmegena, kome je prisustvovalo oko tri stotine pripadnika Srpske zajednice u Holandiji.  

Pored brojnih zvanica i sveštenika Eparhije zapadno-evropske SPC, na čelu sa novoimenovanim Episkopom G. Justinom, ispred Ambasade RS u Hagu prisustvovali su prvi savetnik D. Vukić i savetnik B. Grbić. Na poziv domaćina, prisustvovao je i samostalni savetnik B. Koturović ispred USDSR MSP.   

Svetosavski bal je obilovao bogatim kulturno-umetničkim programom gde su učešće uzeli KUD „Tamo daleko“ iz Roterdama, orkestar „Ambasador“, zatim brojni pevači na čelu sa gošćom Z. Brunclik.  

11.11.2022.god.

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, savetnik B. Grbić je 11. novembra 2022. godine u 11:00 časova položio prigodan venac na spomenik u Garderenu podignut u čast srpskih vojnika koji su preminuli na tlu Holandije.

Obaveštavamo da se popis stanovništva, domaćinstava i stanova sprovodi samo na teritoriji Republike Srbije. U popisu se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstava koji se u vreme popisa nalaze na boravku u inostranstvu (školuju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju članovi njihovih domaćinstava u Republici Srbiji. Više informacija se može naći na sajtu: https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Cyrl/  

U periodu sprovođenja popisa, Republički zavod za statistiku sprovešće i Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu sa članovima domaćinstava ili kao samačko domaćinstvo. Upitnik je dostupan na sajtu RZS na linku: http://istcapi.stat.gov.rs/INO/LogIn.aspx       

01.10.2022

U subotu, 01. oktobra 2022. godine, održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen, opština Barneveld.  

Parastos su služili sveštenici Eparhije zapadno-evropske Srpske pravoslavne crkve.

Ispred Ambasade R. Srbije u Hagu prisustvovali su ambasadorka K. Milenković i savetnik B. Grbić. Ispod spomenika nastradalim srpskim vojnicima položen je prigodan venac.  

Skupu je prisustvovalo više desetina naših i holandskih građana.  

17.09.2022.

Holandska Vlada je ukinula zabranu ulaska u K. Holandiju, počev od 17. septembra 2022. godine, za državljane zemalja van EU/Šengen zone. U tom smislu, počev od navedenog datuma ne primenjuju se više ograničenja ili zahtevi vezani za KOVID-19 na putnike koji ulaze u Holandiju iz Srbije. Ova informacija može da se preuzme putem sledećeg linka: OVDE

15.09.2022.god.

Povodom obeležavanja 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Ambasada i Rezidencija Republike Srbije u Hagu ukrašene su državnim i narodnim zastavama Republike Srbije. Na današnji dan 1918. godine probijen je Solunski front, a tačno 600 kilometara i 45 dana kasnije srpska zastava se ponovo zavijorila u oslobođenom Beogradu. Ponosni na naše pretke, čuvamo nacionalni identitet. Srećan praznik!

03.09.2022.

U subotu, 03.09.2022.god, održan je tradicionalni Festival ambasada u centru Haga na kom je učestvovalo KUD „Tamo daleko“ iz Roterdama predstavljajući Republiku Srbiju, a u organizaciji Ambasade R. Srbije u Hagu. 

Folklorni ansambl je nakon izvođenja tradicionalnih folklornih igara, u trajanju od 15-tak minuta, poprimio ovacije od strane okupljenih posetilaca festivala. 

Pored grupe predstavnika Srpske zajednice, Festivalu su ispred ambasade prisustvovali ambasadorka K. Milenković i savetnik B. Grbić.

25.06.2022.

У суботу 25.06.2022. године у околини Ротердама, у месту Ридеркерк, одржан је Видовдански сабор у организацији СПЦ „Свете Тројице“ из Ротердама, коме је присуствовало око две стотине припадника Српске заједнице у Холандији.  

Поред бројних свештеника Епархије западно-европске СПЦ, на челу са оцем Војиславом Билбијом, испред Амбасаде РС у Хагу присуствовали су амбасадорка Ксенија Миленковић и саветник Бранислав Грбић.    

04.06.2022.

U organizaciji Udruženja „Srpsko omladinsko prijateljstvo“ (Stichting SOP Rotterdam) iz Roterdama, u Dordrehtu, 4. juna 2022. godine, održan je tradicionalni kros RTS. Na krosu je učestvovalo više desetina dece od 4-14 godina, između ostalih i deca  koja pohađaju Srpsku dopunsku školu u Roterdamu.

31.05.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju. 

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti. 

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

23.03.2022. 

U hramu „Svete Trojice“ SPC u Roterdamu, 23. marta 2022. godine, održan je parastos žrtvama NATO bombardovanja SRJ 1999. godine

Parastos je služio starešina crkve otac Boris, iz Eparhije zapadno-evropske SPC, u prisustvu više desetina vernika.          

Pored predstavnika Ambasade BiH, ispred Ambasade RS u Hagu prisustvovao je savetnik B. Grbić, koji se nakon parastosa obratio okupljenima prigodnim govorom.   

Nakon Pomena žrtvama NATO bombardovanja, u saradnji sa organizacijom „Srbi za Srbe“ u prostorijama crkve prikazan je dokumentarni film o stradanju srpskog naroda na KiM „Vi idite, ja neću!“.

01. mart 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

16. februar 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

15.02.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

7. februar 2022. 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

10.1.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku Vopkeu Hukstri povodom imenovanja na funkciju potpredsednika vlade i ministra inostranih poslova Kraljevine Holandije.

Ministar Selaković je izrazio uverenje da će se dobri bilateralni odnosi dve zemlje, koji su dodatno intenzivirani u proteklom periodu, razvijati u duhu međusobnog poštovanja i razumevanja.

„Želim da naglasim da Republika Srbija ostaje posvećena putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, visoko ceneći podršku koju Kraljevina Holandija u tom pogledu pruža, kao i spremnost da podeli dragocena iskustva iz ovog procesa“, naveo je Selaković.

Šef srpske diplomatije je izrazio nadu da će u predstojećem periodu biti u prilici da sa holandskim kolegom lično razmeni mišljenja o svim pitanjima od obostranog interesa.

14. decembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

04. decembar 2021. godine

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

30. novembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković imao je danas u Hagu odvojene susrete sa predsednikom i glavnim tužiocem Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, Karmelom Ađijusom i Seržom Bramercom.

Selaković je ocenio da je veoma značajno što ima priliku da sa predsednikom i glavnim tužiocem razgovara o saradnji Srbije sa Mehanizmom, naročito imajući u vidu da će sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će biti razmatran šestomesečni izveštaj predsednika i tužioca Mehanizma biti održana 13. decembra.

29. novembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Hagu sa predstavnicima nekih od holandskih kompanija koje posluju u našoj zemlji, kao i sa predstavnikom Holandske agencije za preduzetništvo, koja funkcioniše u sistemu holandskog Ministarstva inostranih poslova.

Selaković je nakon sastanka objasnio da je reč o jednoj od novih praksi koje su uvedene u rad MSP Srbije, a ona podrazumeva organizovanje manjih poslovnih foruma prilikom bilateralnih poseta, posebno u zemljama iz kojih u našu državu dolazi značajan broj investitora.

Među devet kompanija na forumu bila su značajna imena holandske privrede, poput Hajnekena i Delezea, ali i našoj javnosti manje poznate, uglavnom izvozno orijentisane, firme koje rade u Srbiji.

29. novembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Hagu sa holandskim ministrom inostranih poslova Benom Knapenom, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, inicijativi „Otvoreni Balkan”, situaciji u regionu, kao i o produbljivanju političke i ekonomske saradnje.

Ministar Selaković je posle sastanka rekao da je značaj njegove posete Holandiji višestruk s obzirom na to da je, ne samo prošlo 14 godina otkako je poslednji ministar spoljnih poslova Srbije bio u poseti Hagu, već i zato što je 2021. godina u kojoj obeležavamo 130 godina diplomatskih odnosa između Kraljevine Holandije i Srbije.

Šef srpske diplomatije je rekao da se u tih 130 godina naših odnosa mnogo toga promenilo, a da je sa holandskim kolegom razgovarao o mnogim pitanjima od zajedničkog interesa na sastanku koji je trajao sat i 40 minuta.

„Dotakli smo se evropskog puta Srbije, napredovanja u pregovaračkom procesu. Naravno da sam tu izneo ono što je Srbija učinila do sada na polju ekonomskih reformi i reformi u oblasti vladavine prava, jačanja pravne države, što svedočimo upravo brojem i obimom investicija koje dolaze u Srbiju. Nigde neće te investicije da dođu ako je ta zemlja nesigurna, ako nema stabilan i predvidiv pravni sistem”, rekao je ministar Selaković. 

18. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

11. novembar 2021. godine

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, savetnik B. Grbić je u ime Ambasade Republike Srbije u Hagu, 11. novembra 2021. godine u 11:00 časova, položio prigodan venac na spomenik u Garderenu podignut u čast srpskih vojnika koji su preminuli na tlu Holandije.

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

9. novembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Kraljevine Holandije Jostom Reinćesom.

Selaković je poručio da je Srbija opredeljena za dalje jačanje bilateralnih odnosa, realizaciju poseta na najvišem nivou i intenziviranje saradnje u brojnim oblastima od obostranog interesa.

S tim u vezi, ministar je naglasio značaj njegove predstojeće posete Holandiji krajem novembra, posebno se osvrnuvši na to da je poslednja poseta srpskog ministra spoljnih poslova bila pre 14 godina.

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu. 

22. oktobar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

11. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijateljstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

U subotu, 09. oktobra 2021. godine, održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen, opština Barneveld.   Parastos su služili sveštenici Eparhije zapadno-evropske Srpske pravoslavne crkve.

Ispred Ambasade R. Srbije u Hagu prisustvovali su ambasadorka K. Milenković, prvi savetnik D. Vukić i savetnik B. Grbić. Ispod spomenika nastradalim srpskim vojnicima položen je prigodan venac.   

07. oktobar 2021.g.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa novoimenovanim ambasadorom Kraljevine Holandije u Srbiji Jostom Reinćesom o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i podršci Holandije evrointegracijama Srbije.

Brnabić je istakla da je prioritet dalje jačanje bilateralnih odnosa dveju zemalja, imajući u vidu niz oblasti od obostranog interesa.

Uvid u objavljenu odluku o sufinansiranju projekata možete ostvariti ovde

30. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

U gradu Udenu 19. septembra o.g. održana je holandska premijera dokumentarnog filma “My Borrowed Heritage” (prethodno je film predstavljen publici u Banja Luci), mlade holandske umetnice E. Derksen.

U filmu je prikazana folklorna tradicija na prostoru bivše Jugoslavije. Premijeri filma prethodio je kulturno-umetnički program u okviru kojeg je lokalno folklorno društvo prezentovalo nekoliko igara sa našeg prostora. Sala u kojoj je održana projekcija filma bila je dobro popunjena, a holandska publika je veoma pozitivno reagovala na sam film.

Događaju su prisustvovali ambasadorka K. Milenković i D. Vukić. Ambasadorka Milenković je sa E. Derksen razgovarala o mogućnosti da film bude prikazan u Hagu, kao i u R. Srbiji.

20. septembar 2021.g.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove Seržom Bramercom sa kojim je razgovarao o saradnji između Mehanizma i Srbije, regionalnoj pravosudnoj saradnji u postupcima za ratne zločine i primeni nacionalne strategije za kažnjavanje ratnih zločina.

Predsednik Vučić je ocenio da je saradnja Srbije sa kancelarijom tužioca Mehanizma za međunarodne krivične sudove zadovoljavajuća. Sa glavnim tužiocem Bramercom razgovarao je o mogućnostima za unapređenje regionalne saradnje kad je reč o optužnicama za ratne zločine, kako bi dvadeset šest godina posle rata i na taj način doprineli pomirenju u regionu.

Predsednik i glavni tužilac su se saglasili da bi jedan od koraka u tom smeru bila transparentna razmena svih optužnica za ratne zločine i informacija o istragama između Bosne i Hercegovine i Srbije. Predsednik je potvrdio da je Srbija spremna da učestvuje u tom procesu i izrazio želju da glavni tužilac u tome pomogne.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu. 

Povodom obeležavanja 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Ambasada i Rezidencija Republike Srbije u Hagu ukrašene su državnim i narodnim zastavama Republike Srbije. Na današnji dan 1918. godine probijen je Solunski front, a tačno 600 kilometara i 45 dana kasnije srpska zastava se ponovo zavijorila u oslobođenom Beogradu. Ponosni na naše pretke, čuvamo nacionalni identitet. Srećan praznik!

U subotu, 11. Septembra 2021. godine počela je sa radom Srpska dopunska škola u Roterdamu.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i potpomognuta od strane udruženja SOP Roterdam i Ambasade Republike Srbije u Hagu, škola je u modernom prostoru „Melanchthon Schiebroek“, otvorila svoja vrata prvim učenicima.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalno priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u konkurs moguće je izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković 19. jula 2021. godine doneo odluke o raspisivanju konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Konkursi su otvoreni do 6. avgusta 2021. godine.
Više informacija o raspisanim konkursima je dostupno na sledećim linkovima:
https://www.mfa.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ 

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

29. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

U nedelju 27. juna 2021. godine u Dordrehtu je održan tradicionalni Kros RTS-a u Holandiji.
Organizator krosa je, kao i prethodnih godina, bilo udruženje Srpsko Omladinsko Prijateljstvo iz Roterdama (Stichting SOP Rotterdam), a na krosu je učestvovalo osmadesetoro dece različitih uzrasta.
Kros RTS-а su otvorili Milan Vukas, predsednik Udruženja SOP Roterdam i Ratko Nikolić, organizator prvog krosa RTS-a u Holandiji. Takođe, prisutne su, u ime Ambasade, pozdravili ambasador Ksenija Milenković i Bojan Kljajić, koji su po završetku krosa podelili medalje, diplome i prigodne poklone svim učesnicima.

Obaveštavamo vas da je planirano da u septembru ove godine započne sa radom dopunska škola srpskog jezika koja će biti deo sistema obrazovanja koji je pod patronatom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Trenutno je u toku procedura izbora nastavnika koji će biti zadužen za organizovanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku , a konačnu odluku o nastavniku će doneti Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Predviđeno je da nastava srpskog jezika bude organizovana u Roterdamu, u prostorijama škole Melanchthon Schiebroek (Van Bijnkershoekweg 97, 3052 PB Rotterdam). Prostorije za održavanje nastave je obezbedilo udruženje Srpsko omladinsko prijateljstvo iz Roterdama (Stichting SOP Rotterdam) , koje je i pokrenulo inicijativu da se u Holandiji organizuje nastava u skladu sa programom nadležnog srpskog Ministarstva.

Za sve dodatne informacije o početku rada škole i za dobijanje formulara za prijavu dece za upis u narednoj školskoj godini možete se obratiti na mail adresu admin@soprotterdam.com

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

08. maj 2021. godine

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

08. maj 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.
      

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

Obaveštavamo vas da Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi 30. aprila, kao i 3. i 4. maja 2021. godine.

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

Izrada On-line aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D nalazi se u završnoj fazi i nakon njenog puštanja u rad podnosioci zahteva za D vizu, po osnovu zapošljavanja, moći će da elektronskim putem popune zahtev i prilože potrebna dokumenta i dokaz o uplaćenoj taksi, što će strankama olakšati  proceduru podnošenja zahteva i doprineti efikasnosti samog postupka.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Kraljevine Holandije Josta Reinćesa, kojem je poželeo dobrodošlicu i uspešan mandat u Beogradu.
Predsednik Vučić je izrazio uverenje da postoji značajan prostor za unapređenje političkog dijaloga, kao i intenziviranje svih vidova saradnje između Srbije i Holandije.

Predsednik Vučić i ambasador Reinćes su konstatovali zainteresovanost obe strane za unapređenje ekonomske saradnje. Oni su izrazili nadu da će velike multinacionalne kompanije iz Holandije sagledati odličnu investicionu klimu u Srbiji i opredeliti se za poslovanje u našoj zemlji. Ambasador Reinćes je izrazio uverenje da će bližim kontaktima doprineti i odluka holandske aviokompanije KLM da uvede direktan let, uz postojeći Er Srbije.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci Holandije da Srbija ispuni kriterijume neophodne za pristupanje Evropskoj uniji, istakavši da naša zemlja preduzima neophodne reforme i da će ih ubrzati u oblasti vladavine prava. On je naglasio da je naša zemlja prihvatila novu metodologiju pristupih pregovora, izrazivši nadu da ćemo biti u mogućnosti da uskoro otvorimo određene klastere.

Govoreći o regionalnim pitanjima, predsednik Vučić je posebno naglasio da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija Zapadnog Balkana ka što intenzivnijoj međusobnoj saradnji.


Izvor: predsednik.rs
Foto: predsednik.rs / Dimitrije Gol

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu. 

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd,
17. mart 2021. godine

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Hagu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković primio je danas u oproštajnu posetu ambasadora Holandije Hilesa Beshora Pluha, kojem je zahvalio na saradnji i ličnom angažovanju u cilju sveukupnog unapređenja bilateralnih odnosa naših zemalja.

Ministar Selaković napomenuo je da u Srbiji postoji interes i potencijal za povećanje privredne saradnje i holandskih investicija, i naveo da očekuje dolazak velikih multinacionalnih kompanija.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je Srbija prihvatila novu metodologiju pristupnih pregovora sa EU, uz nadu da će se tako ubrzati čitav proces, koji će omogućiti otvaranje većeg broja pregovaračkih poglavlja po klasterima.

Govoreći o dijalogu sa Prištinom, Selaković je istakao da je Srbija u potpunosti posvećena normalizaciji odnosa i da za Beograd to znači postizanje kompromisnog rešenja koje će biti održivo, primenjivo i prihvatljivo za obe strane.

Ministar Selaković ponovio je zahvalnost na podršci koju Holandija pruža Srbiji kroz različite projekte namenjene unapređenju institucija Srbije.

Beograd,
12. februar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas u oproštajnu posetu ambasadora Kraljevine Holandije Hilesa Beshora Pluha i zahvalio mu na dobroj saradnji, kao i na doprinosu unapređenju bilateralnih odnosa.

Predsednik Vučić je posebno značajnom ocenio posetu šefa holandske diplomatije Bloka, koji je bio u Beogradu tokom diplomatskog mandata ambasadora Pluha, izrazivši očekivanje da će u budućnosti biti više kontakata na visokom nivou, jer bi to vodilo boljem međusobnom razumevanju Srbije i Holandije.

Dvojica sagovornika su konstatovali da ekonomske veze dveju zemalja napreduju, kako kroz trgovinsku razmenu, tako i kroz ulaganja holandskih kompanija na srpskom tržištu. Ambasador Pluh je rekao da su zapaženi rezultati koje Srbija postiže na polju ekonomije, što vodi interesu potencijalnih novih investitora iz Holandije.

Predsednik Vučić je zahvalio Holandiji na podršci evropskom putu Srbije i istakao da je naša zemlja posvećena društvenim i ekonomskim reformama.

Ambasador Pluh je pozdravio napore koje Srbija preduzima radi reformi u oblasti vladavine prava, naglasivši u isto vreme da je neophodno da evropski standardi budu primenjeni u svim oblastima života. On je čestitao na načinu na koji Srbija vodi borbu protiv KOVID-19.

Predsednik Vučić je poželeo ambasadoru Pluhu mnogo uspeha na budućoj dužnosti.

Beograd,
8. februar 2021.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадором Краљевине Холандије у Србији Хилес Бесхор Плухом о билатералним односима двеју земаља, евроинтеграцијама Србије и напретку у области владавине права, као и о актуелној епидемиолошкој ситуацији и имунизацији становништва.

Плух је честитао Србији на успеху постигнутом у имунизацији становништва који ће, према његовим речима, довести до бржег повратка нормализацији живота грађана и привредном опоравку земље.

Брнабић је, у разговору са холандским амбасадором, који завршава свој мандат у Србији, оценила да је стратешки циљ наше земље приступање Европској унији и да смо у потпуности спремни за примену нове методологије Европске уније у том процесу.

Премијерка је истакла да је приоритет рада Владе системска реформа у области владавине права која ће допринети не само бржем приступању Европској унији, већ и јачању институција и бољем стандарду грађана.

Амбасадор Плух је истакао да је Холандија посвећена сарадњи и пружању подршке Србији у домену владавине права и даљем јачању капацитета институција у земљи.

Он је оценио да су спроведене реформе, нарочито у области економије, допринеле оснаживању српске привреде и побољшању животног стандарда грађана и изразио очекивање да ће, истрајавајући у реформама и у овој години, Србија постићи значајнији напредак у отварању кластера и приближавања чланству у Унији.

Брнабић је, говорећи о економској сарадњи, навела да је Холандија важан економски партнер и инвеститор и да је у интересу наших земаља истовремено оснаживање политичке сарадње и међудржавног дијалога.

Премијерка је изразила захвалност амбасадору на личном ангажовању и посвећеном раду на унапређену односа наших земаља и пожелела много успеха у будућем професионалном раду.

Београд,
4. фебруар 2021. године

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd,
04. februar 2021. godine
       

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

https://twitter.com/MFASerbia/status/1354114539248300032?s=09

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.


Izvor: Politika

Informacije o Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu  u 2021. godini, mogu se videti na: https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5

Teksta iz holandskih novina, o srpskim vojnicima preminulim u Holandiji nakon Prvog svetskog rata, možete videti na sledećem linku: https://www.rd.nl/artikel/908644-zoeken-naar-nabestaanden-van-servische-soldaten

Autor teksta je Fabian Vendrih, holandski državljanin koji trenutno živi i radi u Beogradu, a koji je zajedno sa Džonom Stinenom i Tatjanom Vendrih objavio knjigu o srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su preminuli na teritoriji Kraljevine Holandije. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine
 

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

https://www.youtube.com/watch?v=pn7m-JUXf2A

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.
       

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,
24. decembar 2020. godine
 

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.
          

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd, 16. decembar 2020. godine

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug
        

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas putem video-linka na Svetskoj konferenciji o slobodi medija, koju su zajednički organizovali Unesko i Kraljevina Holandija.

U svom izlaganju šef srpske diplomatije rekao je da je Srbija je svesna značaja i uloge slobode medija u izgradnji politički naprednog društva u kojem će se dosledno poštovati građanske slobode, i poručio da napad na medijske poslenike smatramo i udarom na temelje društva, odnosno ozbiljnom pretnjom naporima da gradimo i unapređujemo društvo po meri svih.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije nedavno usvojila Akcioni plan za medijsku strategiju i donela odluku o obrazovanju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u čijem će radu učestvovati, između ostalih, predstavnici Kabineta predsednice Vlade i nekoliko ministarstava i tužilaštva, kao i predstavnici EU i OEBS-a, te predstavnici novinarskih udruženja.

Takođe, današnjem skupu ministar Selaković je preneo upozorenje Udruženja novinara Srbije i Komisije za istraživanje ubistava novinara da je nedopustivo da se u optužnicama protiv lidera takozvane OVK ne pominju zločini nad novinarima.

Ministar je predočio podatke UNS-a da je od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji ubijeno i nestalo 17 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika, da se njihova imena nalaze na sajtu UNS-a, i zaključio da upravo ta imena opominju da počinioci ne smeju ostati nekažnjeni.

Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podrškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće, 29. decembra 2020.godine, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.
Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.
U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom desete jubilarne Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.
Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra 2020. godine.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik Bojan Kljajić položiо је 11. novembra venac na Spomenik u Garderenu posvećen srpskim vojnicima preminulim na tlu Holandije u Prvom svetskom ratu.

U utorak 10. novembra 2020. godine otvoren je Počasni konzulat R. Srbije u Amsterdamu.
Prilikom otvaranja Počasnog konzulata, ambasador Ksenija Milenković, uručila je počasnom konzulu gospodinu Vladimiru Gogoljevu državna obeležja Republike Srbije.
Počasni konzulat se nalazi na adresi Muiderstraat 1, 1011 PZ Amsterdam (kancelarija broj 9T). Broj telefona Počasnog konzulata je 0657167760, a e-mail adresa je serbian.consulate.ams@gmail.com.

Ambasada Republike Srbije je 23. oktobra 2020. godine, predala ratifikacioni instrument za Hašku konvenciju o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodica, koja je sačinjena u Hagu, 23 novembra 2007. godine.

Ratifikacioni instrument je predat Odeljenju za međunarodne ugovore   Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, koje obavlja funkciju depozitara.

U skladu sa članom 60, Konvencija za Republiku Srbiju stupa na snagu 1. Februara 2021. godine.

U subotu 3. oktobra 2020. godine održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen.
Parastos srpskim vojnicima su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz parohija u Najmegenu i Zandamu.
U ime Ambasade Republike Srbije venac na spomenik su položili ambasador Ksenija Milenković i prvi savetnik Bojan Kljajić.

Ambasador Ksenija Milenković potpisala je, u ime Republike Srbije, 16. septembra 2020. godine Hašku konvenciju o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodica, koja je sačinjena u Hagu, 23 novembra 2007. godine.
Ceremonija potpisivanja je organizovana u Odeljenju za međunarodne ugovore   Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, koje obavlja funkciju depozitara. Церемонији je prisustvovao i generalni sekretar Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, Kristofer Bernaskoni.

Državljani Republike Srbije trenutno ne mogu da ulaze u Holandiju ukoliko nemaju regulisan boravak ili ukoliko ne potpadaju pod neki od izuzetaka od zabrane ulaska u Holandiju. Licima koja potpadaju pod izuzetak od zabrane i koja dolaze iz Srbije nije potreban negativan test ali im se savetuje da budu u kućnom karantinu u trajanju od 14 dana.
Tranzit srpskih državljana preko aerodroma je dozvoljen.
Dozvoljen je ulazak licima koja imaju neodložnu i hitnu potrebu da posete svoje porodice (neizlečiva bolest ili u slučaju sahrane), osobama kojima je potrebna međunarodna zaštita, osobama koje se primaju iz humanitarnih razloga, osobama koje dolaze na studije i visoko obrazovanim migrantima.

Obaveštavamo da su donete odluke broj 115-400/30-2020/01 i broj 116-240/30-2020/01 o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 18. maja 2020. godine do 1. juna 2020. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

Na osnovu Odluke Vlade R. Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbije i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine, otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i od 22. maja funkcionišu u uobičajenom režimu.

Ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, odnosno više nije potrebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se samo pismeno obaveštenje o merama kojih treba da se pridržavaju radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je tekst saopštenja u vezi sa lažnim sajtom za prijavljivanje za glasanje iz inostranstva koje se može preuzeti na linku: http://mduls.gov.rs/saopstenja/vazno-upozorenje-lazan-sajt-za-prijavu-za-glasanje-iz-inostranstva/

Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Hagu će ponovo početi da radi sa strankama od 25. maja 2020. godine. Zbog pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2 biće izmenjen režim rada sa strankama. Konzularno odeljenje Ambasade će biti otvoreno za rad sa strankama radnim danima od 09:30 do 12:30 časova, a dolazak u Ambasadu će biti moguć samo uz prethodno zakazan termin.

Zakazivanje termina dolaska u Ambasadu biće moguće isključivo telefonskim putem pozivanjem broja 0613554823. Na navedeni broj biće moguće pozvati radnim danima između 13:00 i 15:00 časova.

Prilikom dolaska u Ambasadu potrebno je da imate rukavice i masku, a ulazak u zgradu će biti dozvoljen isključivo osobi koja ima zakazan termin.

Molimo da budete tačni sa dolascima na zakazane termine, jer u slučaju kašnjenja neće biti moguće ući u prostorije Ambasade.

Predsednik Republike Srbije je, 10. maja 2020. godine, doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike, kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. juni 2020. godine.

Ambasada Republike Srbije u Hagu obaveštava državljane Republike Srbije koji žele da svoje biračko pravo na predstojećim izborima za narodne poslanike, raspisanim za 21. juni 2020. godine, iskoriste u inostranstvu, da do 30. maja 2020. godine (do ponoći po lokalnom vremenu u Republici Srbiji) mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev se može podneti Ambasadi Republike Srbije u Hagu, Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag, poštom ili na e-mail: konzularno.hag@mfa.rs.

Uz čitko popunjen obrazac, štampanim slovima, potrebno je dostaviti i kopiju važećeg srpskog pasoša ili srpske lične karte .

Zahtev za glasanje možete preuzeti ovde.

Savetujemo i da birači prethodno provere da li su upisani u jedinstveni birački spisak, što može da se učini unošenjem  jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs.

Ukoliko državljanin R. Srbije, koji želi da se prijavi za glasanje i ima prebivalište u R. Srbiji, nije upisan/a u jedinstveni birački spisak, neophodno je da ovoj Ambasadi podnese zahtev za upis. Nakon što nadležni organ donese rešenje o upisu u jedinstveni birački spisak, biće moguće procesuiranje zahteva za glasanje.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti ovde.

Ukoliko bude dovoljno prijavljenih birača, Republička izborna komisija će doneti odluku o otvaranju biračkog mesta u Holandiji.

Obaveštavamo da svi građani Republike Srbije, koji su se zbog novonastale situacije zatekli na teritoriji Kraljevine Holandije, a nemaju regulisan boravak, mogu svoje podatke zajedno sa kopijom pasoša i kontakt telefonom da dostave ambasadi na mail: konzularno.hag@mfa.rs ili embassy.hague@mfa.rs .

Navedeni podaci su potrebni kako bi Ambasada mogla da stupi u kontakt sa srpskim državljanima u slučaju dobijanja novih instrukcija od Vlade Republike Srbije za postupanje u kriznoj situaciji.

Ambasada Republike Srbije u Hagu
19.03.2020. godine

Obaveštavamo da se prijava izgubljenog pasoša Republike Srbije, kod policije u Holandiji, u novonastaloj situaciji, s obzirom da smo dobili informaciju da je ograničen dolazak u policijske stanice, može izvršiti i putem interneta – ONLINE.

Molimo sve naše građane da se obrate policiji putem telefona na broj 09008844 i zatraže sve dodatne informacije.

Ambasada Republike Srbije u Hagu
18.03.2020. godine

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koju je danas donela Vlada R. Srbije, prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, raspisanim za 26. april 2020. godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji, za vreme dok traje vanredno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokovi za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.
 

Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđeno da državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, se upućuju u izolaciju u trajanju od 28 dana.

Državljanima Republike Srbije koje dolaze iz drugih država, odrediće se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).

Ambasada Republike Srbije u Hagu ne vrši prijem zahteva za vize stranaca koji nameravaju da ulaze na teritoriju R. Srbije van odredbi navedenih u Odluci Vlade Republike Srbije (kopija Odluke).

Stranke koju su podnele zahteve za vize ili se nalaze u proceduri provere mogu očekivati izdavenje viza tek nakon prestanka aktuelne situacije sa COVID-19.
 

Obaveštavamo da će Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Hagu, prema opštoj preporuci i trenutnim merama za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, raditi sa strankama od ponedeljka 16.03.2020. godine samo za hitne slučajeve i to samo uz prethodno zakazani termin telefonskim putem. Za sva ostala pitanja Konzularno odeljenje ostaje dostupno telefonom ili e-mailom u toku radnog vremena Ambasade.

Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić doneo odluku o raspisivanju izbora za poslanike Narodne skupštine i da su izbori zakazani za 26. april 2020. godine.

Birači, državljani Republike Srbije, koji imaju boravište u Kraljevini Holandiji, mogu da najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 4. aprila 2020. (po lokalnom vremenu u R. Srbiji), podnesu zahtev za glasanje.

Birači mogu da podnesu zahtev za glasanje bez obzira na vrstu boravka u inostranstvu. To mogu da urade i ukoliko znaju da će 26. aprila 2020. turistički boraviti u K. Holandiji.

Zahtev za glasanje možete preuzeti ovde.

Savetujemo i da birači prethodno provere da li su upisani u jedinstveni birački spisak, što može da se učini unošenjem  jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs.

Ukoliko državljanin R. Srbije, koji želi da se prijavi za glasanje i ima prebivalište u R. Srbiji, nije upisan/a u jedinstveni birački spisak, neophodno je da ovoj Ambasadi podnese zahtev za upis. Nakon što nadležni organ donese rešenje o upisu u jedinstveni birački spisak, biće moguće procesuiranje zahteva za glasanje.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti ovde.

Ambasada Republike Srbije u Hagu

04. marta 2020. godine

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, u rezidenciji ambasadora, održan je prijem kojem je prisustvovalo preko 200 gostiju. Pored predstavnika holandskog Ministarstva spoljnih poslova i drugih Vladinih institucija, međunarodnih organizacija i diplomatskog kora, učestvovali su i predstavnici srpske zajednice.

Nakon intoniranja himni R. Srbije i K. Holandije, gostima se obratila ambasador Ksenija Milenković.

Obaveštavamo vas da, povodom Dana državnosti Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi u ponedeljak 17. februara 2020. godine.

Stalni predstavnik Republike Srbije pri Organizaciji za zabranu hemijskog oružja, ambasador Ksenija Milenković, predala je, 17. januara ove godine, akreditivna pisma generalnom direktoru Organizacije, ambasadoru Fernandu Arijesu. U razgovoru sa generalnim direktorom, razmatrana su aktuelna dešavanja na polju prevencije i zaštite od upotrebe hemijskog oružja, kao i način za dalje unapređenje saradnje između Republike Srbije i Organizacije. 

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Holandiji, Ksenija Milenković, 18. decembra 2019. godine predala je akreditivna pisma kralju Holandije Vilem-Aleksandru.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 20. januara 2020. godine do 10. februara 2020. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi.

Obaveštavamo vas da Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi sa strankama 1, 2. i 7. januara 2020. godine.

Narodna banka Srbije je izradila Finansijski vodič za povratnike, kako bi unapredila informisanost naših građana koji žele da se vrate u Republiku Srbiju. Cilj ove aktivnosti je da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi s većinom pitanja u vezi deviznog poslovanja.
Finansijskom vodiču se može pristupiti putem linka: 

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf 

Ambasada Republike Srbije u Hagu je u petak, 1. novembra 2019. godine, još jednom otvorila svoja vrata za tradicionalno druženje kolega zaduženih za praćenje rada međunarodnih organizacija i pravosudnih institucija u Hagu. Neformalnom skupu je prisustvovalo oko pedeset diplomata iz svih delova sveta. Kolege su svojim učešćem potvrdili značaj ovakvih događaja u cilju poštovanja različitosti i razvijanja kulture dijaloga, posebno u multilateralnim forumima.
Događaj je organizovan u saradnji i uz značajnu pomoć predstavnika više evropskih, afričkih, azijskih i južno-američkih diplomatskih predstavništva u Hagu, kojima Ambasada još jednom izražava posebnu zahvalnost.
Ambasada je, u poslednje tri godine, organizovala više neformalnih okupljanja kolega u oblasti multilateralnih i pravnih pitanja u cilju učvršćivanja postojećih i razvijanja novih profesionalnih mreža.

Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik Bojan Kljajić položiо је venac na Spomenik u Garderenu posvećen srpskim vojnicima preminulim na tlu Holandije u Prvom svetskom ratu.

Obaveštavamo vas da, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi u ponedeljak, 11. novembra 2019. godine.

Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz Člana 15 Zakona o strancima.

Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 76/2019 od 25. oktobra 2019. godine i stupa na snagu 02. novembra 2019. godine.

U subotu 5. oktobra 2019. godine održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen.
Parastos srpskim vojnicima su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz parohija u Najmegenu, Roterdamu i Zandamu.
U ime Ambasade Republike Srbije venac na spomenik je položio prvi savetnik Bojan Kljajić.

KANDIDATURA REPUBLIKE SRBIJE ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donelo je Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke se mogu preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

U ponedeljak 10. juna 2019. godine u Roterdamu je održan tradicionalni Kros RTS-a u Holandiji.
Organizator krosa je, kao i svih prethodnih godina, bilo udruženje Srpsko Omladinsko Prijateljstvo iz Roterdama (Stichting SOP Rotterdam), a na krosu je učestvovalo oko 70 dece različitih uzrasta.
Kros RTS su otvorili Milan Vukas, predsednik Udruženja SOP Roterdam i Bojan Kljajić, prvi savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Hagu, a medalje, diplome i prigodne poklone učesnicima krosa podelio je sveštenik parohije Svete Trojice u Roterdamu Boris Topić.
Nakon završetka krosa, organizovana je i radionica atletike za decu, koja su imala priliku da se bolje upoznaju sa pojedinim atletskim disciplinama, kao što su skok u vis, skok u dalj i sprint na 60 metara. Radionicu su vodili treneri atletskog kluba Fortius iz Dordrehta.

U Amsterdamu je 21. i 22. maja održan najveći Međunarodni sajam robnih marki na kome se predstavilo 25 proizvođača iz Republike Srbije: 15 je udružilo snage na nacionalnom paviljonu koji su organizovali Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, a 10 je nastupalo samostalno.
Marija Bošković, prvi sekretar Ambasade je posetila nacionalni paviljon Republike Srbije, kao i sve štandove naših firmi i tom prilikom razgovarala sa privrednicima o mogućnostima da plasiraju proizvode na holandsko tržište.
Kompanije iz Republike Srbije su predstavile svoje proizvode iz oblasti prehrambene industrije (zamrznuto voće i povrće, konditorske proizvode, higijenski proizvodi za domaćinstvo, posuđe i dr.) i imali su susrete sa potencijalnim kupcima i distributerima.
Međunarodni sajam robnih marki u Amsterdamu je svetski priznata manifestacija koja ima tridesetogodišnju tradiciju i na kojoj je ove godine učestvovalo 2.700 firmi iz 70 zemalja.

Obaveštavamo vas da Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi 22, 26. i 29. aprila, odnosno 1. i 2. maja 2019. godine.

Povodom 20 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u crkvi Svete Trojice u Roterdamu služen je pomen žrtvama.
Nakon liturgije održana je i izložba fotografija posvećena žrtvama bombardovanja.
Pomenu i izložbi su prisustvovali i predstavnici Ambasade Republike Srbije, ambasador Petar Vico i prvi savetnik Bojan Kljajić.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi će biti otvoreni u periodu od 13. marta 2019. godine do 01. aprila 2019. godine.

Sve informacije  o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku http://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasada Republike Srbije u Hagu je u sredu, 20. februara 2019. godine, zajedno sa Klubom za međunarodno pravo, i u koordinaciji sa Institutom Aser, organizovala razgovor sa generalnim direktorom Organizacije za zabranu hemijskog oružja, ambasadorom Fernandom Arijasom.
Tokom događaja, u kojem učestvovalo oko šezdeset predstavnika diplomatskog kora iz svih regiona, razmatrana su pitanja u vezi sa izazovima sa kojima se Organizacija suočava, kao i budući pravci njenog delovanja. Učesnici su imali priliku da u konstruktivnoj debati razmene mišljenja o nizu pitanja u vezi sa aktuelnim dešavanjima koja se reflektuju na rad Organizacije za zabranu hemijskog oružja.
Ambasada ovom prilikom želi da iskaže posebnu zahvalnost generalnom direktoru, ambasadoru Fernandu Arijesu, na iskrenom razgovoru, kao i Klubu za međunarodno pravo, za nezamenjiv doprinos u organizaciji i realizaciji događaja.

Ambasada Republike Srbije u Hagu je u petak, 8. februara 2019. godine, još jednom otvorila svoja vrata za tradicionalno druženje kolega zaduženih za praćenje rada međunarodnih organizacija i pravosudnih institucija u Hagu. Neformalnom skupu je prisustvovalo oko četrdeset diplomata iz svih delova sveta, koji su svojim doprinosom i prisustvom potvrdili značaj ovakvih događaja u cilju poštovanja različitosti i razvijanja kulture dijaloga, posebno u multilateralnim forumima.
Događaj je organizovan u saradnji i uz značajnu pomoć predstavnika više evropskih, afričkih, azijskih i južno-američkih diplomatskih predstavništva u Hagu, kojima Ambasada još jednom izražava posebnu zahvalnost.
Ambasada je, u poslednje dve i po godine, organizovala više neformalnih okupljanja kolega u oblasti multilateralnih i pravnih pitanja u cilju učvršćivanja postojećih i razvijanja novih profesionalnih mreža.

Obaveštavamo vas da će povodom Dana državnosti Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u petak 15. februara 2019. godine.

Ambasador Republike Srbije u Hagu P. Vico primio je u kurtoaznu posetu predsednika Mehanizma za međunarodne krivične tribunale K. Adžijusa, koji je na ovu funkciju stupio u januaru 2019. godine.
Tokom razgovora, razmatrana su pitanja u vezi sa budućim prioritetima, najavljenim promenama u radu Mehanizma, kao i o saradnji Republike Srbije sa Mehanizmom.
U svetlu aktuelnih događaja, na sastanku su pokrenuta i pitanja od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kako u pogledu rada Mehanizma, tako i povezanih dešavanja na polju međunarodnog pravosuđa. 

Ambasada Republike Srbije u Hagu, završila je u januaru ove godine jednogodišnju koordinaciju Istočno-evropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta.
Tokom jednogodišnje koordinacije, Ambasada je organizovala više sastanka Grupe sa visokim zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda – bivšom predsednicom Suda S.F. Gurmendi, tužiocem F. Bensudom, registrarom  P. Luisom i aktuelnim predsednikom Suda – Č. Eboe-Osudži. Grupa je, takođe, imala priliku da sa predsednikom Skupštine država članica, sudijom O-Gon Kvonom, razmatra pitanja u vezi sa procesom izbora budućeg tužioca Međunarodnog krivičnog suda.
Ambasada Republike Srbije organizovala je i niz sastanaka regionalne grupe na ekspertskom nivou, na kojima su razmatrana pitanja u vezi sa radom Međunarodnog krivičnog suda i aktuelnim dešavanjima, kao i pitanja od posebnog interesa za države članice.
Funkciju koordinatora Istočno-evropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta u januaru ove godine je preuzela Ambasada Slovačke.

Deseta konferencija srpske medicinske dijaspore biće održana u Beogradu, od 20. do 22. juna 2019. godine.
Cilj Konferencije je da se srpski lekari iz inostranstva i međunarodni medicinski stručnjaci okupe u misiji pružanja podrške srpskom zdravstvenom sistemu.
Više informacija na: http://serbiandiasporamedical.rs/wp/?lang=sr

U nedelju, 27. januara, u Amsterdamu je tradicionalno obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, tihom šetnjom i polaganjem venaca.
Komemorativnom skupu, u organizaciji Holandskog komiteta za Aušvic, prisustvovali su predstavnici holandske Vlade i Parlamenta, grada Amsterdama, kao i diplomatskog kora.
U ime Republike Srbije venac na spomen obeležje je položio ambasador Petar Vico.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini. Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine.

Više informacija možete videti na http://www.kultura.gov.rs/lat/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2019--godini-

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini. Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine.
Više informacija možete videti na http://www.kultura.gov.rs/lat/konkursi/konkurs-za-finansiranje-ili-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-kulturnih-delatnosti-srba-u-inostranstvu-u-2019--godini

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena 1, 2. i 7. januara 2019. godine.

Ambasada Republike Srbije je 18. decembra 2018. godine organizovala završni sastanak  Istočnoevropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta u 2018. godini. Sastankom je predsedavao Petar Vico, ambasador Republike Srbije u Hagu.
Tokom sastanka, članovi Grupe su vodili konstruktivan dijalog sa sudijom Chile Eboe-Osuji, predsednikom Međunarodnog krivičnog suda, o pitanjima od značaja za Sud, iskustvima i budućim izazovima.
Pored dijaloga sa predsednikom Suda, članovi Grupe su razmatrali pitanja u vezi sa radom međunarodnog krivičnog suda i posebno u pogledu proteklog, 17. zasedanja Skupštine država članica Rimskog statuta.
Ambasada Republike Srbije u Hagu je koordinator Istočno-evropske regionalne grupe pri Međunarodnom krivičnom sudu tokom 2018. godine.

Ambasador Republike Srbije u Hagu Petar Vico sastao se početkom decembra 2018. godine sa generalnim sekretarom Haške konferencije za međunarodno privatno pravo Kristofom Bernaskonijem.
Tokom razgovora je razmatrano niz pitanja od obostranog interesa, uključujući pitanja u vezi sa radom Haške konferencije, aktivnostima usmerenim na modernizaciju i povećanje efikasnosti, kao i daljem unapređenju saradnje Republike Srbije i Konferencije.

Delegacija Republike Srbije učestvovala je na 17. zasedanju Skupštine država članica Rimskog statuta, koje je održano od 5. do 12. decembra 2018. godine u Hagu. Delegaciju je predvodio Petar Vico, ambasador Republike Srbije u Hagu.
Osim redovnih aktivnosti tokom zasedanja Skupštine, Republika Srbija je, u svojstvu koordinatora Istočno-evropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta, organizovala niz sastanaka regionalne grupe, na kojima su razmatrana pitanja u vezi sa radom Međunarodnog krivičnog suda, kao i pitanja od posebnog interesa za države članice.
Tokom zasedanja, organizovan je i sastanak Istočno-evropske regionalne grupe sa predsednikom Skupštine država članica, sudijom O-Gon Kvonom, na kojem su razmatrana pitanja u vezi sa procesom izbora budućeg tužioca Međunarodnog krivičnog suda.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u utorak, 25. decembra i sredu, 26. decembra 2018. godine.

Ambasador Petar Vico uručio je, 13. decembra 2018. godine, instrument o pristupanju Republike Srbije Sporazumu o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Holandije, koje obavlja funkciju depozitara.
Sporazum će za Republiku Srbiju stupiti na snagu 1. marta 2019. godine.

Divna Ljubojević i Melodi Hor predstavili su se holandskoj publici nastupom na festivalu duhovne muzike „Sacred Songs“. Koncert je održan 1. decembra 2018. godine u Hagu. Nastup Divne Ljubojević je ispratio veliki broj holandskih medija, a koncertu je prisustvovao i ambasador Petar Vico.

Ambasada Republike Srbije je 16. novembra 2018. godine organizovala šesti sastanak  Istočnoevropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta. Sastankom je predsedavao Petar Vico, ambasador Republike Srbije u Hagu.
Osim razgovora u vezi sa radom Međunarodnog krivičnog suda i pripremama za predstojeću sednicu Skupštine država članica Rimskog statuta, članovi Grupe su imali priliku da razgovaraju sa gospodinom Piterom Luisom, registrarom Međunarodnog krivičnog suda.
Ambasada Republike Srbije u Hagu je koordinator Istočno-evropske regionalne grupe pri Međunarodnom krivičnom sudu tokom 2018. godine.

Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik Bojan Kljajić položiо је venac na Spomenik u Garderenu posvećen srpskim vojnicima preminulim na tlu Holandije u Prvom svetskom ratu.

U Hagu je, 6. novembra 2018. godine, potpisan Okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije. U ime Republike Srbije dokument je potpisao predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, a ceremonija potpisivanja je održana u prostorijama Međunarodne komisije za nestala lica.

Otvaranje izložba “Živi bazen” održano je 13. oktobra na prostoru napuštenog bazena u Roterdamu. Izložbu su organizovali umetnici Milica Jovićević i Vladimir Radujkov.

Izložba je bila završni događaj tokom “Kunstroute Kralingen-Crooswijk” i podržana je od strane grada Roterdama i Centra likovnih umetnosti Roterdama.

Otvaranju izložbe je prisustvovao i ambasador Petar Vico.

12. oktobra u Leuvardenu je održana izložba pod nazivom „Umetnički krompiri“ koja je bila deo glavnog programa pod nazivom „Krompiri su poludeli“. Leuvarden je kulturna prestonica Evrope za 2018. godinu, a na izložbi je učestvovao i srpski umetnik Dragan Despotović. Prisutnima se obratio, između ostalih, ambasador Petar Vico. 

Više informacija:

VIDEO: Schilderij 'De Aardappeleters' gemaakt van echte aardappels | Omrop Fryslân

Aardappeleters in Natuurmuseum Fryslân als toetje van Potatoes-jaar

Izložba „Hrabra žena u ratno vreme – sestra Vesterhof iz Lensa“, posvećena mediicnskoj sestri Crvenog krsta Ailki Vesterhof, koja je boravila u Srbiji tokom balkanskih ratova i početkom Prvog svetskog rata, otvorena je 19. oktobra 2018. godine u Biblioteci u De Marneu – Lensu.

Ailke Vesterhof je bila član medicinskog tima dr Arijusa van Tinhovena, koji je da o veliki doprinos uspostavljanju, ne samo vojne bolnice Srpske vojske, već je svesrdno pomagao i civilnom stanovništvu, ali i učestvovao, kao član komisije, u istraživanju i dokumentovanju ratnih zločina Austrougarske vojske.

Marija Bošković, prvi sekretar, je govorila na otvaranju izložbe i istakla hrabrost i velikodušnost Ailke Vesterhof, jer je za ženu, na početku 20. veka, bilo neobično da se uputi u ratno područje i to države o kojoj se malo znalo u Holandiji. Ona je predstavila značku sa Natalijinom ramondom i crno-zelenom trakom i objasnila da simbolizuje Albansku spomenicu, odnosno povlačenje Srpske vojske preko Albanije. Značka je postavljena u Biblioteci, u vitrini sa medicinskom torbom sestre Vesterhof.

Obaveštavamo vas da, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Ambasada Republike Srbije u Hagu neće raditi u ponedeljak, 12. novembra 2018. godine.

Jubilarni, deseti po redu, filmski festival “Istočno susedstvo” biće održan u Hagu od 7. do 11. novembra 2018. godine. Program Festivala uključuje igrane filmove, dokumentarce, kratke i animirane filmove, a većina će imati holandsku premijeru.

Na ovogodišnjem Festivalu “Istočno susedstvo” biće prikazani sledeći filmovi čiji su autori iz R. Srbije (hronološkim redosledom):

„Druga strana svega“, (104 minuta), rediteljke Mile Turajlić je dokumantarac koji se bavi istorijom cele jedne države i njenog društva. Hronika jedne srpske porodice se u ovom filmu pretvara u kritički portret aktiviste u vremenima velikih previranja i preispituje odgovornost svake generacije da se bori za sopstvenu budućnost. Film je osvojio glavnu nagradu na prestižnom Međunarodnom festivalu dokumentarnih filmova u Amsterdamu (IDFA) 2017, a nominovan je za LUX nagradu Evropskog parlamenta i ušao je u uži izbor Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film.
http://enff.nl/film/the-other-side-of-everything/

08. novembar 2018. у 17,00 часова
Filmhuis Den Haag

„Kad dođu svinje“, (72 minuta), rediteljke Biljane Tutorov je šarmantni tragikomični dokumentarac o jednoj sasvim posebnoj starijoj gospođi. Penzionisana profesorka u unutrašnjosti Srbije posvećeno prati izbore verujući da pojedinci mogu i moraju da naprave razliku u izgradnji demokratije. Film je prikazan na više festivala, a nagrađen je u Sarajevu u kategoriji mladih talenata, u Sofiji je dobio priznanje žirija.
http://enff.nl/film/when-pigs-come/

08. novembar 2018. у 21,45 časova
11. novembar 2018. у 18,30 časova, nakon projekcije rediteljka će odgovarati na pitanja publike
Filmhuis Den Haag

„Neputovanja“, (9 minuta), kratki animirani film rećisera ane Nedeljković i Nikole Majdaka je priča o devojci iz sivog grada okruženog velikim zidom i predstavlja priču o odnosu ličnih i političkih granica i dalekosežnih posledica života u izolovanoj zemlji. Film je nagrađen gran-prijem Beogradskog festivala kratkog i dokumentarnog filma (BELDOKS) kao i Festivala u Poznanju.
http://enff.nl/film/untravel/

9. novembar 2018. у 17,45 časova
11. novembar 2018. у 12:15 časova
Filmhuis Den Haag

„Kamen u ruci“ (14 minuta) Stefana Ivančića je kratkometražni film o razvodu iz perspektive ogorčenog jedanaestogodišnjeg dečaka Ivice.  Film je prikazan u selekciji ACID programa festival u Kanu, dobitnik je nagrade za najbolju režiju na Beogradskom festival kratkog I dokumentarnog filma, kao I glavne nagrade na Festivalu u Ljubljani, a prikazan je i na Berlinskom festivalu kratkog filma i sl. 
http://enff.nl/film/a-handful-of-stones/

10. novembar 2018. у 13,15 časova
11. novembar 2018. у 14,00 časova
Filmhuis Den Haag

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša.

Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS" broj 75/48 od 09.10.2018. godine i stupa na snagu 17.10.2018. godine. Od tog datuma, državljanima Irana, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji R.Srbije potrebna je viza.

U saradnji Ambasade Republike Srbije u Hagu i organizacije za promociju srpske umetnosti i kulture u Holandiji „Mreža“ 7. oktobra 2018. godine, održan je peti po redu „Dan srpske kinematografije“ u bioskopu Rialto u Amsterdamu.
Manifestaciju je, uz prigodan govor, otvorio ambasador Petar Vico, posle čega je prikazan film „Druga strana svega“ režiserke Mile Turajlić – prošlogodišnjeg pobednika festivala IDFA u Amsterdamu.

U subotu 6. oktobra 2018. godine održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen.
Parastos srpskim vojnicima su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz parohija u Najmegenu i Roterdamu.
Skupu je prisustvovalo više desetina naših i holandskih građana, a u ime Ambasade venac je položio prvi savetnik Bojan Kljajić.

Ambasadu u Hagu posetila je, 21. septembra 2018. godine, delegacija Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva Republike Srbije. Delegaciju koja se nalazila u studijskoj poseti holandskim pravosudnim institucijama primio je ambasador Petar Vico.

Ambasador Petar Vico sastao se sa novoimenovanim generalnim direktorom Organizacije za zabranu hemijskog oružja, ambasadorom Fernandom Arijasom Gonzalesom. Tokom razgovora, ambasador Vico i generalni direktor Arijas razmatrali su aktuelna dešavanja u vezi sa upotrebom hemijskog oružja i primenom Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju. Na sastanku je razmatrana i postojeća saradnja između Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja, kao i načini za njeno produbljivanje.

Ambasador P. Vico je 6. jula na Akademiji Klingendal instituta za međunarodne odnose prisustvovao ceremoniji povodom završetka ovogodišnjeg izdanja Kursa za mlade diplomate iz jugoistočne Evrope, na kojem je učestvovalo četvoro mladih diplomata Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije. Tom prilikom, ambasador P. Vico se u kraćem govoru obratio polaznicima kursa.

Ambasadu Republike Srbije u Hagu, 11. juna 2018. godine, posetili su Tatjana Vendrig, Fabian Vendrig i Džon Stinen, autori publikacije o srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su preminuli na teritoriji Kraljevine Holandije i tom prilikom su ih primili ambasador Petar Vico i prvi savetnik Bojan Kljajić.
Na sastanku u Ambasadi preneli su nove detalje do kojih su došli tokom istraživanja o sudbini srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata i predstavili su novo izdanje publikacije „Srpski vojnici umrli u Holandiji 1917-1919“ u izdanju Udruženja potomaka ratnika 1912-1920 Požarevac.
Njihovo istraživanje je takođe postavljeno i na internetu, a publikacija se može preuzeti na linku https://www.secanje.nl/fileadmin/content/others/Brochure/Srpski-vojnici.pdf

U Ambasadi Republike Srbije u Hagu, 7. juna 2018. godine, održan je sastanak Istočno-evropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta. Sastankom je predsedavao ambasador Petar Vico, a prisutnima se obratila i tužilac Međunarodnog krivičnog suda Fatu Bensuda. Republika Srbija je aktuelni predsedavajući Istočno-evropske regionalne grupe u MKS.

U austrijskoj ambasadi u Hagu održan je 4. juna sastanak članova Biroa Skupštine država članica Rimskog statuta sa predsednikom Skupštine O Gon Kvonom. Sastanak je organizovala Austrija, u sklopu priprema za preuzimanje predsedavanja EU, a sastanku je prisustvovao i ambasador Republike Srbije Petar Vico. Republika Srbija je aktuelni koordinator Istočno-evropske grupe država članica Međunarodnog krivičnog suda.

Ambasador Petar Vico je 1. juna primio grupu studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Akademci sa Novosadskog univerziteta su od 24. do 26. maja učestvovali na takmičenju Lajdenskog univerziteta, Odeljenja u Hagu, u oblasti međunarodnog javnog i međunarodnog krivičnog prava.

U Amsterdamu je 29. i 30. maja održan Međunarodni sajam robnih marki na kome se predstavilo više od 15 proizvođača iz Republike Srbije. Pored predstavnika naših firmi, Sajmu su prisustvovali i predstavnici Privredne komore Republike Srbije, a izlagače je obišao i ambasador Petar Vico.
Učesnici iz Republike Srbije, posetiocima Sajma, predstavili su svoje proizvode iz oblasti prehrambene industrije (zamrznuto voće i povrće, pekarski i konditorski proizvodi, odeća, higijenski proizvodi za domaćinstvo, posuđe i dr.) i imali su razgovore sa potencijalnim kupcima i distributerima.
Međunarodni sajam robnih marki u Amsterdamu je svetski priznata manifestacija koja ima tridesetogodišnju tradiciju i na kojoj je ove godine učestvovalo više od 2.500 firmi iz više od 60 zemalja.

U nedelju 20. maja 2018 godine u Roterdamu je održan jedanaesti po redu Kros RTS-a u Holandiji.
Organizator krosa je, kao i svih prethodnih godina, bilo udruženje Srpsko Omladinsko Prijateljstvo iz Roterdama ( Stichting SOP Rotterdam), a na krosu je učestvovalo oko 110 dece različitih uzrasta.
Kros RTS je  otvorio Milan Vukas, predsednik Udruženja SOP Roterdam,  a učesnike i njihove pratioce  je pozdravio i Bojan Kljajić , prvi savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Hagu, koji je kasnije uručio medalje, diplome i prigodne poklone svim učesnicima krosa.

U organizaciji instituta Klingendal u Hagu je 22.05.2018. godine održana tribina u okviru serije diskusija na temu “Odnosi EU-Zapadni Balkan”. Prisutnima se obratila Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, koja je predstavila trenutno stanje u pregovorima Republike Srbije i EU.

Ambasadu Republike Srbije posetio je 16. maja 2018. godine Olufemi Elias, registrar Mehanizma za međunarodne krivične sudove Ujedinjenih nacija. Tokom sastanka, ambasador Petar Vico i Olufemi Elias su razgovarali o aktuelnim vidovima saradnje Republike Srbije i Sekretarijata Mehanizma za međunarodne krivične sudove.

Ambasada je u subotu, 12. maja 2018. godine, bila domaćin većem broju kolega zaduženim za rad međunarodnih organizacija i pravosudnih institucija u Hagu. Neformalni skup, kojem je prisustvovalo oko četrdeset diplomata iz svih delova sveta, doprineo je razumevanju specifičnosti i značaja povezivanja različitih kultura i običaja u svetlu zajedničkog multilateralnog delovanja. Događaj je organizovan u saradnji i uz značajnu pomoć predstavnika više evropskih i afričkih diplomatskih predstavništva u Hagu, kojima Ambasada još jednom izražava posebnu zahvalnost.
Ambasada je, u poslednjih godinu i po dana, organizovala više neformalnih okupljanja kolega u oblasti multilateralnih i pravnih pitanja u cilju učvršćivanja postojećih i razvijanja novih profesionalnih mreža.

Ambasadu su 25. aprila 2018. posetili predstavnici nevladinih organizacija iz Republike Srbije okupljenih u koaliciju „PrEUgovor" koja prati napredak Republike Srbije u oblastima obuhvaćenih pregovaračkim poglavljima 23 i 24 i tom prilikom ih je primio ambasador Petar Vico.
Predstavnici koalicije „PrEUgovor" boravili su u studijskoj poseti Belgiji i Holandiji koju im je omogućila Ambasada Holandije u Beogradu, kroz MATRA-program.

U Ambasadi Republike Srbije u Hagu, 19. aprila 2018. godine, održan je prvi susret neformalnog udruženja srpsko-holandskih poslovnih ljudi. Okupljanju je prisustvovalo trideset predstavnika različitih kompanija, a cilj udruženja je da pokuša da okupi, uglavnom mala i srednja, srpska i holandska preduzeća koja posluju u obe zemlje.

Goste su pozdravili ambasador P. Vico i M. Luli iz Holandske agencije za preduzetništvo, koji su konstatovali da postoji veliki potencijal za unapređenje privredne saradnje između Republike Srbije i Kraljevine Holandije, na čemu će zajednički raditi.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u petak 6. aprila i u ponedeljak, 9. aprila 2018. godine.

U subotu 17. marta u Amsterdamu je održan Drugi međunarodni festival folklora. Na festivalu je učestvovalo oko 400 učesnika iz 11 zemalja.  Srbiju je predstavljao Hor osnovne škole „Duško Radović“ iz Beograda, a publici su se predstavili, između ostalih, „KUD Sveti Sava“ i „KUD Tamo daleko“ iz Roterdama, „KUD Jugosi“ iz Minhena i „SKUD Pontes – Mostovi“ iz Trsta. Na festivalu su učestvovali i predstavnici Rusije, Indonezije, Bugarske, Belorusije, Mongolije, Indije, Italije, Nemačke i Holandije.
Prisutnima se, na otvaranju festivala, u ime Ambasade Republike Srbije, obratio prvi savetnik Bojan Kljajić.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, a koji će biti otvoren u periodu od 12. do 30. marta 2018. godine.

Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa mogu se naći na sledećem linku :

http://www.dijaspora.gov.rs/lat/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

U Ambasadi Republike Srbije u Hagu, 23. februara 2018. godine, održan je prvi sastanak Istočno-evropske regionalne grupe država članica Rimskog statuta. Sastankom je predsedavao ambasador Petar Vico, a prisutnima se obratila i predsednica Međunarodnog krivičnog suda Silvia Fernandez de Gurmendi. Republika Srbija je aktuelni predsedavajući Istočno-evropske regionalne grupe u MKS.

Ambasadu Republike Srbije u Hagu posetili su predstavnici firme “Companies Connected” Ed Dubeldam i Đorđe Petrović. U razgovoru sa ambasadorom Petrom Vicom razmotreni su do sada realizovani projekti u oblasti povezivanja i saradnje srpskih i holandskih firmi, a razgovarano je i o mogućnostima za unapređenje saradnje u narednom periodu, kao i o inicijativi za formiranje neformalnog udruženja “Kluba holandsko srpskih privrednika”. 

Glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Aleksandar Gajić,  boravio je u Hagu 27. februara 2018. godine i tom prilikom je održan sastanak sa registrarom Međunarodnog suda Pravde Filipom Kuvrerom.

Konkurs je prvenstveno namenjen stranim izdavačima zainteresovanim za srpsku književnost i kulturu.

Rok za podnošenje prijava je 16. mart 2018. godine.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija mogu se naći na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije:

http://www.kultura.gov.rs/lat/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2018--godini-

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom 15. februara, Dana državnosti Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u četvrtak 15. i petak 16. februara 2018. godine.

Predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije boravili su u Hagu, a povodom sastanka sa glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove Ujedinjenih Nacija Seržom Bramercom, koji je održan 23. januara 2018. godine.

Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 28. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br.119/2017 od 29. decembra 2017. godine i stupa na snagu 05.01.2018. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 1. januara i utorak, 2. januara 2018. godine.

U četvrtak, 14. decembra, Ambasadu je posetila delegacija poljoprivrednih firmi i proizvođača, kao i predstavnika Opštine Pirot, koji su u Kraljevini Holandiji boravili u okviru studijske posete.

Više informacija

http://tvpirot.rs/tv/video/pirotski_poljoprivrednici_posetili_eku_holandiju_i_slovaku

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 25. decembra i utorak, 26. decembra 2017. godine.
 

Prestižni Međunarodni festival dokumentarnog filma u Amsterdamu, IDFA (International Documentary film Festival in Amsterdam) biće održan od 15. do 26. novembra 2017. godine.

Na najvećem i najznačajnijem festivalu dokumentarnih filmova biće predstavljena sledeća ostvarenja iz Republike Srbije: „Isti“, Dejana Petrovića, koji učestvuje u takmičarskom programu, u kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma; „Druga strana svega“, Mire Turajlić, u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma, kao i „Slatko od Ništa“, Borisa Mitića, u netakmičarskom programu Masters.

Više informacija o Međunarodnom filmskom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu možete da pronađete na veb-stranici: www.idfa.nl 

Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik Bojan Kljajić položiо је venac na Spomenik u Garderenu posvećen srpskim vojnicima preminulim na tlu Holandije u Prvom svetskom ratu.

„Eastern Neighbors Film Festival 2017“ iz Srbije donosi:

IGRANI FILM
„Rekvijem za gospođu J“, čija je premijera bila na filmskom festivalu u Berlinu 2017. Četvrti put se Mirjana Karanović vraća na „Eastern Neighbors Film Festival 2017“ sa impresivnom ulogom u crnoj komediji o životu u tranziciji.

Prikazivanje filma:
3. novembar, Filmhuis Den Haag, 21:45
4. novembar, Filmhuis Den Haag, 19:30

SUSRET sa Mirjanom Karanović, 4. novembar, Filmhuis Den Haag, 11:30

KRATKI FILM/Program za nove talente iz Istočne Evrope
„Ferisov točak“ Dušana Stanivuka je priča o maloj devojčici koja živi u porodici sa poremećenim odnosima. Ona pokušava da poboljša odnos sa majkom mešajući svoj imaginarni svet sa svetom odraslih.

Film će biti prikazan u okviru Programa novih talenata iz Istočne Evrope, 4. novembra, sa početkom u 13:15 sati.

Više informacija, možete pronaći na: http://enff.nl/ 

U subotu 7. oktobra 2017. godine održan je tradicionalni godišnji komemorativni skup i parastos srpskim vojnicima koji su preminuli u Kraljevini Holandiji tokom Prvog svetskog rata. Komemorativni skup je održan kod spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u mestu Garderen.
Parastos su služili protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija iz Parohije Svete Trojice u Roterdamu i umirovljeni vladika Atanasije Jevtić.
Skupu je prisustvovalo više desetina naših i holandskih građana, a u ime Ambasade venac je položio prvi savetnik Bojan Kljajić.

Od 4. do 8. oktobra 2017. godine u Hagu je održana međunarodna izložba moderne umetnosti pod nazivom „Art The Hague“. Na izložbi je učestvovao veliki broj pojedinačnih izlagača, kao i 52 umetničke galerije, a predstavljene su i najznačajnije umetničke kolekcije iz regiona grada Haga.
Kao jedan od izlagača, na izložbi se uspešno predstavio i Vladimir Radujkov iz Sente, umetnik koji živi i radi u Roterdamu.
Izložbu je obišao i ambasador R. Srbije Petar Vico.

Područje Karipskih ostrva je, nakon uragana ,,Irma", ugroženo i novim uraganom ,,Marija", koji je već pogodio ostrvo Dominika i kreće se prema Devičanskim ostrvima i Dominikanskoj Republici. Opasnost od uragana preti i ostrvima Gvadalupe, Sent Kit i Nevis, Monserat i Sveta Lucija. Razvoj situacije prati se na ostrvima Sveti Martin, Sveti Bartolomej, Saba, Sveti Eustahije, Angvila i Martinik.

Više informacija na: http://mfa.rs/sr/index.php/konzularne-vesti/124-2013-12-02-15-07-40/18624-2017-09-20-04-58-13?lang=lat

Veoma nam je drago što smo u prilici da najavimo peto izdanje manifestacije „Dan srpske kinematografije“. Kao i prethodnih godina, ovaj kulturni događaj je rezultat saradnje Organizacije za promociju srpske umetnosti i kulture „Mreža“ u Holandiji i Ambasade Republike Srbije u Hagu. 
„Dan srpske kinematografije“ će biti održan u bioskopu „Rialto“ u Amsterdamu (Ceintuurban 338, 1072 GN Amsterdam), 8. oktobra 2017.
Tokom manifestacije, biće prikazani sledeći filmovi:

1. „Obećanje“ (Željko Mirković) u 15h00

http://www.rialtofilm.nl/podium/hallo%20servi%C3%AB:%20the%20promise/

2. „Zemlja bogova“ (Goran Paskaljević) u 17h00

http://www.rialtofilm.nl/podium/hallo%20servi%C3%AB:%20land%20of%20gods/

Poštovani građani Republike Srbije, ukoliko se trenutno nalazite na holandskom ostrvu Sint Maarten ili nekom drugom holandskom ostrvu pogođenom uraganom Irma ili ste u kontaktu sa nekim od naših građana koji se tamo nalaze, molimo vas da stupite u kontakt sa Ambasadom Republike Srbije u Hagu preko telefona broj +31703632397, preko elektronske pošte ili preko Facebook stranice Konzularnog odeljenja ambasade Republike Srbije u Hagu. Napominjemo da smo od strane holandskog Ministarstva inostranih poslova obavešteni da je neophodno dostaviti što potpunije informacije o srpskim državljanima na Sint Martenu, kako bi bila razmotrena odluka o eventualnom pružanju pomoći pri evakuaciji.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 22. avgusta 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša i Odluku o ukidanju viza za državljanje Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša. Na osnovu ovih odluka nosioci običnih pasoša iz Republike Indije i Islamske Republike Iran mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od godinu dana.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Holandiji P. Vico je 21. jula 2017. godine u Direkciji za pravne poslove holandskog Ministarstva spoljnih poslova uručio ratifikacioni instrument R.Srbije za Sporazum o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica, čime je izvršeno njegovo deponovanje kod Vlade Holandije kao depozitara sporazuma.

Sporazum će u odnosu na R. Srbiju stupiti na snagu 20.08.2017. godine.

Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Srpske su na zajedničkoj sednici, održanoj 26.06.2015. godine u Palati Srbija u Beogradu, donele odluku da se svaki 5. avgust zajednički obeležava Danom sećanja na prognane i stradale Srbe 90-ih godina.

U okviru ovogodišnjeg programa obeležavanja Dana sećanja, u Parohiji Srpske Pravoslavne Crkve Svete Trojice u Roterdamu (Lede 121, 3075 HH Rotterdam) će u subotu, 05. avgusta 2017. godine sa početkom u 12,00 časova biti služen parastos stradalim Srbima 90-ih godina.
Nakon parastosa, okupljenima će se obratiti i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Hagu.

Pozivamo sve naše građane da toga dana dođu u Crkvu u Roterdamu kako bismo zajednički obeležili Dan sećanja.
 

U novootvorenom muzeju „Ulice sveta“ u Zandamu (fotografije glavnih gradova sveta snimljene tokom 7 godina putovanja holandskog fotografa Jeruna Svolfsa), vikend 01-02.07.2017. bio je posvećen R.Srbiji. I u subotu i u nedelju održani su spektakularni  koncerti Slobodana Trkulje i benda Balkanopolis, uz pratnju dečjeg hora Zvonce.

Događaj su otvorili autor Jerun Svolfs i ambasador R.Srbije P.Vico.

Pored koncerata, publika je imala prilike da vidi promotivne turističke snimke R.Srbije i da preuzme štampane materijale Turističke organizacije Srbije, zahvaljujući čijoj finansijskoj podršci je omogućeno održavanje ovog događaja.

Hvala svima na predivnom događaju!

Ambasada Republike Srbije obaveštava da će u junu ove godine holandskoj publici biti predstavljen projekat “…and I become a wall” - nekoliko koncerata kamernog hora JIP iz Utrehta.

Naziv projekta je referenca na pesmu “Zid”, srpskog pesnika Vaska Pope, koja je i osnova jedne od kompozicija holandsko-srpskog kompozitora Gage Petrovića. Pored ove, na programu se nalaze brojne kompozicije Stevana Mokranjca, kao i kompozicije iz drugih krajeva bivše Jugoslavije.

Koncerti će biti održani po sledećem rasporedu:

- Den Boš 02.06.2017.
- Hag (Paleiskerk) 03.06.2017.
- Amsterdam (Zuiderkerk) 09.06.2017.
- Utreht (Geertekerk) 10.06.2017.
 

Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, potpisala je 29.05.2017. godine u Hagu Memorandum o razumevanju sa predsednikom odbora Generalnog tužilaštva Kraljevine Holandije, Geritom van der Burgom.

Na sastanku je istaknuto da Republičko javno tužilaštvo Republike Srbije i Tužilaštvo Kraljevine Holandije ostvaruju odličnu, neposrednu i efikasnu saradnju, i da će se potpisivanjem memoranduma o saradnji ova saradnja i zajednička borba protiv organizovanog kriminala i drugih teških krivičnih dela još više unaprediti, radi jačanja vladavine prava i bezbednijeg života naših građana.

Tokom boravka u Hagu, tužilac Zagorka Dolovac je posetila Ambasadu i razgovarala sa ambasadorom Petrom Vico.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 5. juna 2017. godine.

U organizaciji Sportsko-kulturnog udruženja Srpsko Omladinsko Prijateljstvo (Stichting SOP Rotterdam) iz Roterdama, u ovom gradu je 21. maja 2017. godine održan tradicionalni, 26. kros RTS. Na krosu je učestvovalo više od 100 dece od 4-14 godina.

Kros RTS su svečano otvorili Milan Vukas, predsednik Udruženja i Dragan Milojević. prvi savetnik i šef Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Hagu, koji je i uručio medalje, diplome i prigodne poklone učesnicima krosa.

Video izveštaj sa ovog događaja možete naći O V D E. 

Kao i ranijih godina, tim studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu učestvovuje na takmičenjima iz međunarodnog javnog prava i međunarodnog krivičnog prava, koji se održavaju na Lajdenskom univerzitetu u Hagu, od 14-20. maja 2017. godine.

Tokom boravka u Hagu, delegaciju mladih pravnika primio je ambasador Republike Srbije, gospodin Petar Vico.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u četvrtak, 25. maja 2017. godine.

Ambasador Petar Vico primio je 12. maja 2017. godine delegaciju Internacionalne humanitarne organizacije mladih dijaspore „28. jun“, koju su činili Filip Filipi Janković, osnivač i direktor i Sergej Dojčinović, evropski direktor Organizacije.

Pored predstavljanja njihovog dosadašnjeg rada i aktivnosti, u razgovoru su razmenjena mišljenja o mogućnostima unapređenja saradnje ove Organizacije sa Ambasadom R. Srbije u Hagu.

U Utrehtu je 9. i 10. maja 2017. godine održano Evropsko izdanje Globalnog foruma za inovacije u poljoprivredi. Među više stotina izlagača na Forumu je učestvovalo i srpsko preduzeće „Dunavnet“ doo iz Novog Sada.

Štand našeg preduzeća je posetio i ambasador R. Srbije u Holandiji, gospodin Petar Vico.

Ambasada Republike Srbije u Hagu sa zadovoljstvom obaveštava da će Kraljevski orkestar iz Amsterdama (The Royal Concertgebouw Orchestra Amsterdam), u okviru svog koncerta “De nieuwe Passie”, 07. aprila 2017. godine od 20:15-22:15 časova, kao i 09. aprila 2017. godine od 14:15-16:15 časova, premijerno izvesti kompoziciju Đure Živkovića “Mistična Žrtva”, inspirisanu pravoslavnom tradicijom i na crkvenoslovenskom jeziku.

Više informacija o koncertu možete naći O V D E. 

Ambasada Republike Srbije obaveštava da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio "Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu".

Detaljne informacije o konkursu mogu se naći OVDE.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u petak, 5. maja 2017. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom Praznika rada - Prvog maja, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 1. maja i utorak, 2. maja 2017. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom Kraljevog dana Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u četvrtak, 27. aprila 2017. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom Uskrsa, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u petak, 14. aprila i ponedeljak, 17. aprila 2017. godine.
 

U Ambasadi Republike Srbije u Hagu biće otvoreno glasačko mesto za izbore za predsednika Republike koji se održavaju 2. aprila 2017. godine.

Svi građani koji imaju pravo da glasaju na biračkom mestu u Ambasadi Republike Srbije u Hagu dobili su pismeno obaveštenje o tome da su upisani na birački spisak.

Biračko mesto biće otvoreno u nedelju, 2. aprila 2017. godine, u vremenu od 07 do 20 časova.

Video zapis sa obaveštenjem o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike možete naći O V D E.

Debitantski film “Dobra žena“ režisera Mirjane Karanović, biće emitovan na „Movies that Matter Festival“, koji se održava u Hagu („Filmhuis Den Haag”, Spui 191, 2511 BN Den Haag), od 24. marta do 01. aprila 2017. godine.

Film će biti emitovan u sledećim terminima:

Subota, 25. mart 2017. godine  u 12,00 časova
Četvrtak, 30. mart 2017. godine u 21,15 časova
Petak, 31. mart 2017. godine u 19,00 časova
Subota, 01. april 2017. godine u 19,15 časova

Ambasada Republike Srbije obaveštava da je Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu objavila javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države Srba u regionu.

Javni poziv je otvoren od 13. marta do 30. aprila 2017. godine.

Tekst javnog poziva koji sadrži detaljne instrukcije o načinu podnošenja predloga, kao i prijavni formular moguće je preuzeti na stranici Uprave za dijasporu na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2017/03/Javni_poziv_NP2017.pdf
http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2017/03/Prijava_NP2017.pdf

Ambasada Republike Srbije obaveštava da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova raspisala konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Predmet oba konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj: 1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta; 2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

Konkurs je otvoren od 13. marta do 03. aprila 2017. godine.

Tekst konkursa, Smernice za podnosice projekata i Obrazac za prijavu i pisanje predloga projekata i Obrazac za predlog budžeta mogu se preuzeti na prezentaciji Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu na sledećem linku: http://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

Ambasada Republike Srbije obaveštava da će se predsednički izbori u Republici Srbiji održati 2. aprila 2017. godine.

Birači koji imaju boravište u inostranstvu mogu da, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije do 11. marta 2017. godine, podnesu zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.

Provera podataka o tome da li se neko nalazi u jedinstvenom biračkom spisku u R. Srbiji (što je preduslov za glasanje u Ambasadi) može se izvršiti na: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal.

Napominjemo da i oni birači koji su na prethodnim izborima bili upisani u Posebnu evidenciju birača u inostranstvu, ukoliko žele da na predstojećim izborima glasaju u Ambasadi, moraju ponovo podneti u pisanoj formi Zahtev za upis podataka o tome da će glasati u inostranstvu.

Obrasci:
Zahtev za upis u birački spisak
Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu

Popunjene i potpisane obrasce, zajedno sa kopijom važeće srpske putne isprave ili lične karte, poslati poštom (Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag) ili na e-mail: konzularno.hag@mfa.rs.

Za sva pitanja u vezi sa prijavljivanjem možete se obratiti Konzularnom odeljenju Ambasade na telefon: +31 70 36 36 800 ili na e-mail: konzularno.hag@mfa.rs.

U Utrehtu, na sajmu posvećenom "Aktivnom odmoru" - biciklizmu i pešačenju, koji je održan 11. i 12.o.m, Turistička organizacija Srbije je predstavila potencijale Republike Srbije u ovom segmentu turizma.

Ambasador R. Srbije u Holandiji, P.Vico, posetio je štand TOS, odnosno Dunavskog centra (Danube center for competence - DCC), jep je ponuda R.Srbije predstavljena na zajedničkom štandu DCC, koji obuhvata devet dunavskih zemalja.

Holandski posetioci našeg štanda su poseban interes pokazali za programe „Sporting and active holidays in Serbia" i "Biking along the Danube", ca kojima su ih upoznali predstavnici Turističke organizacije Srbije.

Na svečanoj ceremoniji u Roterdamu, održanoj 30.01.2017. godine, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je u ime Republike Srbije potpisao je revidiranu Konvenciju Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji koja će omogućiti učešće u koprodukcijama i sa zemljama van Evrope. Srbija je tako zajedno sa Holandijom, Grčkom, Slovenijom, Češkom, Luksemburgom, Norveškom, Maltom i Italijom među prvim potpisnicima ove Konvencije iz Evrope, a očekuje se da ostale evropske države to učine u toku godine.

Tokom boravka u Roterdamu, ministar Vukosavljević je imao sastanke sa G. Bataini-Dragoni, zamenicom generalnog sekretara Saveta Evrope, J. Busmaker, ministarkom kulture Holandije, E. Zamit-Luis, ministrom turizma Malte, M. Andreadaki-Vlazaki, generalnim sekretarom ministarstva kulture Grčke, kao i sa ostalim predstavnicima zemalja osnivača.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom 15. februara, Dana državnosti Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u sredu, 15. i četvrtak 16. februara 2017. godine.

Sa zadovoljstvom obaveštavamo da će holandska premijera filma „Zona Zamfirova 2“ biti održana 2. februara 2017. godine u 22,20 časova u bioskopu „Pathe Arena“ u Amsterdamu (Arena Boulevard 600, 1101 DS Amsterdam).

Prvo prikazivanje filma u Roterdamu biće održano 4. februara 2017. godine u 18,10 časova u bioskopu „Pathe de Kuip“ (Cor Kieboomplein 501, 3077 MK Rotterdam).
 

Film „Zona Zamfirova 2“ će biti prikazivan i u redovnom repertoaru ovih bioskopa, a raspored projekcija se može naći na: https://www.pathe.nl/film/22739/zona-zamfirova-2.

Ambasada Republike Srbije obaveštava da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2017. godini.

Konkurs je namenjen srpskim ustanovama, umetničkim i drugim udruženjima i organizacijama/pravnim licima, koja su registrovana izvan teritorije Republike Srbije.

Konkursna prijava može biti podneta do 28. februara 2017. godine.

Podatke o konkursu možete naći na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja.

Ambasada Republike Srbije obaveštava da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije 09. januara 2017. godine raspisalo Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini.

Konkurs je prvenstveno namenjen stranim izdavačima zainteresovanim za srpsku književnost i kulturu.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija nalaze se na internet stranici  Ministarstva kulture i informisanja.

Rok za podnošenje konkursnih prijava je 28. februar 2017. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 2. januara i utorak, 3. januara 2017. godine.

Konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu Udruženja novinara Srbije, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, biće održana 27. decembra 2016. godine u 11,00 časova u Pres centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihajlova 6, Beograd).

Sedma konferencija posvećena je jačanju onlajn kapaciteta organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu, njihovoj ulozi u informisanju i promovisanju srpske zajednice u inostranstvu, prednostima korišćenja onlajn medija, kao i značaju usavršavanja za rad na internetu.

Prijave za učešće se mogu poslati do utorka, 20. decembra 2016. godine na elektronsku adresu pc@uns.org.rs. 

Koordinatori Konferencije su Vesna Masalović iz Udruženja novinara Srbije (vesna.masalovic@uns.rs) i Nikolina Milatović Popović u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (nikolina.milatovic@dijaspora.gov.rs).

Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, prvi savetnik Dragan Milojević је položiо venac na Spomenik u Garderenu posvećen srpskim vojnicima preminulim na tlu Holandije u Prvom svetskom ratu.

FILMOVI IZ SRBIJE NA “THE EASTERN NEIGHBOURS FILM FESTIVAL”

Eastern Neighbours Film Festival 2016 donosi jak filmski program iz Srbije, sa važnim filmovima i gostima.
Dragi gosti festivala, koji će predstaviti svoje filmove, biće Mirjana Karanović | Miloš Radović | Lazar Ristovski | Pavle Vučković | Mladen Mitrović | Vladimir Tomić.

IGRANI FILMOVI

DOBRA ŽENA Mirjane Karanović, Srbija/Bosna i Hercegovina/Hrvatska, 2016, 94 min. Holandska premijera. U prisustvu režisera.
PANAMA Pavla Vučkovića, Srbija, 2015, 105 min. Holandska premijera. U prisustvu režisera.
DNEVNIK MAŠINOVOĐE Miloša Radovića, Srbija, 2016, 90 min. Holandska premijera. U prisustvu režisera Miloša Radovića I glumca I producenta Lazara Ristovskog.

DOKUMENTARNI FILMOVI

U POTRAZI ZA SNOM Mladena Mitrovića, Srbija/Bosna i Hercegovina/Hrvatska, 2015, 137 min. Holandska premijera. U prisustvu režisera.
FLOTEL EVROPA Vladimira Tomića, Srbija/Danska, 2015, 71 min. U prisustvu režisera.

FILMOVI: KADA I GDE

Sreda, 26. oktobar u De Balie Amsterdam
DOBRA ŽENA / A GOOD WIFE | 19.30 časova | prisustvo režisera Mirjane Karanović

Petak, 28. oktobar u Het Nutshuis The Hague
“MASTERCLASS ACTING” MIRJANE KARANOVIĆ | 18.00 časova
DOBRA ŽENA / A GOOD WIFE | 20.00 časova | prisustvo režisera Mirjane Karanović

Četvrtak, 10. novembar u Filmhuis Den Haag
FLOTEL EVROPA | 21.15 časova | prisustvo režisera Vladimira Tomića

Petak, 11. novembar u Filmhuis Den Haag
“MASTERCLASS” PAVLA VUČKOVIĆA | 14.00 časova
PANAMA | 17.30 časova | prisustvo režisera Pavla Vučkovića
TRAIN DRIVER`S DIARY / DNEVNIK MAŠINOVOĐE | 22.00 časova| prisustvo režisera Miloša Radovića i glavnog glumca Lazara Ristovskog

Subota, 12. novembar u Filmhuis Den Haag
U POTRAZI ZA SNOM / CHASING A DREAM | 21.30 časova | prisustvo režisera Mladena Mitrovića

Nedelja, 13. novembar u Filmhuis Den Haag
U POTRAZI ZA SNOM / CHASING A DREAM | 14.15 časova | prisustvo režisera Mladena Mitrovića

TRAIN DRIVER`S DIARY / DNEVNIK MAŠINOVOĐE | 17.15 časova | prisustvo režisera Miloša Radovića i glavnog glumca Lazara Ristovskog
_________________________________________________________________________________
www.facebook.com/easternneighboursfilmfestival
www.twitter.com/enff2016 www.enff.nl (karte i sinopsis)

U saradnji Ambasade R. Srbije i Holandske asocijacije za Zapadni front (Western Front Association Nederland), dokumentarni film o Milunki Savić, autora S. Zarić, prikazan je na 8. Tino Prins filmskom festivalu dokumentarnih filmova posvećenih Prvom svetskom ratu, koji je održan u subotu, 22. oktobra 2016. godine, u De Meernu u Holandiji.

Pre prikazivanja filma o Milunki Savić, kojim je otvoren filmski festival, prisutnima se obratio ambasador P. Vico, koji je, nakon kratkog uvoda posvećenog Milunki Savić, upoznao prisutne sa značajem Prvog svetskog rata za Republiku Srbiju.

On je, takođe, istakao da su i pojedini holandski državljani (dr A. Van Tiehoven, L. Remaker, J. Markus), iako je Holandija bila neutralna, doprineli borbi srpskog naroda za oslobođenje u 19. veku, kao i tokom Velikog rata.

Obaveštavamo da će zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Ambasada Republike Srbije biti zatvorena u petak, 11. novembra 2016. godine.

Sa zadovoljstvom obaveštavamo da će se, u saradnji Organizacije za promociju srpske umetnosti i kulture u Holandiji „Mreža“ i Ambasade R.Srbije u Hagu, u nedelju, 30. oktobra 2016. godine u bioskopu „Rialto“ u Amsterdamu (Ceintuurban 338, 1072 GN Amsterdam) održati četvrto izdanje „Dana srpske kinematografije“.

Tokom ovog festivala biće prikazani sledeći filmovi:

1. Otvoreni kavez (reditelj Siniša Galić) u 15,00 časova

http://www.rialtofilm.nl/podium/open%20cage%20-%20hallo%20servi%C3%AB!/

2. Četiri pasoša (reditelj Mihajlo Jevtić) u 16,45 časova

http://www.rialtofilm.nl/podium/four%20passports%20-%20hallo%20servi%C3%AB!/
 

Režiserka i proslavljena glumica Mirjana Karanović prisustvovaće holandskoj premijeri svog debitantskog filma “Dobra žena“ 26. oktobra 2016. u 19,30 časova u bioskopu „De Balie“ u Amsterdamu (Kleine Gartmanplantsoen 10, 1017 RR Amsterdam).

Film će biti prikazan i 28. oktobra 2016. u 20,00 časova u Het Huthuis u Hagu (Riviervismarkt 5, 2513 AM Den Haag), takođe uz prisustvo režiserke i glavne glumice Mirjane Karanović, koja će posle projekcije odgovarati i na pitanja publike.

Projekciji filma će prethoditi Masterklas Mirjane Karanović, radionica za sve one koji su zainteresovani za glumu (maksimalno 15 učesnika), sa početkom u 18,00 časova.

U Garderenu je 01. oktobra 2016. godine održan komemorativni skup posvećen srpskim vojnicima preminulim u Holandiji 1919. godine.

Kako se ove godine obeležava 10 godina od obnavljanja spomenika koji se nalazi na lokalnom groblju u Garderenu,pripadnici dijaspore su, uz pomoć lokalnih holandskih prijatelja, organizovali šetnju od lokalne protestantske crkve do groblja na kome se nalazi spomenik. Povorku je predvodio lokalni duvački orkestar koji je izveo i holandsku i srpsku himnu, a u njoj su učestvovala i vojna vozila.

Parastos su služili otac Voja Bilbija iz Parohije Svete Trojice u Roterdamu i otac Dušan Erdelj iz Parohije Sveti Sava u Najmegenu.

Skupu je prisustvovao i predsednik Opštine Barneveld (u kojoj se nalazi Garderen), koji je položio i venac. U ime Ambasade, venac su položili ambasador Petar Vico i prvi savetnik Dragan Milojević.

Ambasador P. Vico primio je 14.07.2016. godine grupu studenata letnjeg kursa međunаrodnog javnog prava Haške akademije za međunarodno pravo.

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica učestvovao je 20-22. juna 2016. godine na Konferenciji „Ten-T Days 2016“, koju je u Roterdamu organizovala Evropska komisija u saradnji sa Holandijom kao predsedavajućom EU, tokom koje su razmatrani planovi i ambicije za Transevropsku transportnu mrežu (TEN-T).
Na Konferenciji je učestvovalo više od 2.000 učesnika, uključujući i ministre EU članica i susednih zemalja, članove EP i EK, TEN-T koordinatore i predstavnike EIB.

Pored učešća i istupanja naše delegacije na ovim sastancima i pratećim radnim stolovima koji su se održavali tokom Konferencije, DS M. Poledica je realizovao više bilateralnih susreta sa ministrima zemalja regiona, Moldavije, Holandije, komesarima EU J. Hanom i V. Bulc, predstavnicima Svetske Banke i dr.

Srpski pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović - LP Duo (http://www.lpduo.com/), učestvovaće na ovogodišnjem 10. izdanju  Festival Classique Den Haag.

Sonja Lončar i Andrija Pavlović će sa još 8 pijanista na 5 klavira učestvovati u jedinstvenom izvođenju dela holandskog autora Simeona ten Holta „Canto Ostinato“

Koncert će se održati u nedelju, 12. juna 2016. godine u Kuurzaal (Gevers Deynootplein 30, 2586 CK Den Haag) sa početkom u 16,00 časova.

Dodatne informacije o koncertu možete naći na http://www.festivalclassique.nl/en/agenda-and-tickets/37/canto-ostinato/ ili http://www.festivalclassique.nl/nl/agenda-en-kaarten/37/canto-ostinato/.

Ambasada poziva sve zainteresovane građane da prisustvuju ovom koncertu.
 

Ambasada Republike Srbije u Hagu sa zadovoljstvom obaveštava da je tim studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji je učestvovao na takmičenju u simulaciji suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, proglašen za pobednika u kategoriji zastupnika Vlade.

Mentori tima bili su prof. dr Branislav Ristivojević, prof. dr Sanja Đajić, doc. dr Bojan Tubić i trener tima asistent Stefan Samardžić. Vladu je zastupao Stefan Radojčić, u ulozi tužioca našla se Jelena Radmanović, a žrtve je predstavljala Jelena Vuković. Istraživači su bile Jelena Ristić i Jovana Petrović, a pomagači Milena Rašković, Jelena Jovanović i Marko Linta.

Tokom boravka u Hagu, delegaciju mladih pravnika primio je ambasador Republike Srbije, gospodin Petar Vico.

U organizaciji Privredne komore Srbije, predstavnici 9 srpskih preduzeća učestvovali su na Međunarodnom sajmu robnih marki (PLMA), 24. i 25. maja 2016. godine u Amsterdamu.

Naš štand je posetio i ambasador R. Srbije u Holandiji, gospodin Petar Vico.

Predstavnici državnih institucija R. Srbije boravili su od 16-20. maja 2016. u studijskoj poseti Holandiji, u okviru PERFORM projekta.

Ovaj projekat, koji Republički sekretarijat za javne politike sprovodi u saradnji sa švajcarskom organizacijom Helvetas, ima za cilj jačanje društvenih nauka i poboljšanje kvaliteta i relevantnosti istraživanja za kreiranje propisa i javnih politika, odnosno stvaranje boljih veza između istraživačke zajednice i donosilaca odluka.

Ambasador Republike Srbije u Holandiji Petar Vico primio je 16. maja 2016. godine delegaciju Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije koja boravi u Hagu.

Delegacija koju čine zamenici predsednika Suda, sudije Janko Lazarević i Snežana Andrejević, sudije Vesna Popović i Vesko Krstajić, zaposleni u Vrhovnom kasacionom sudu, Mirjana Puzović i Ljupka Gogić i sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Sonja Prostran, u radu Konferenciji sudske administracije koja se održava od 18.05. do 20.05.2016.godine. Poseta se realizuje u organizaciji Međunarodne organizacije za sudsku administraciju – IACA.

Tokom boravka u Hagu, delegacija će posetiti Apelacioni i Okružni sud u Hagu, Holandski savet sudstva i Međunarodni krivični sud.

Ambasador Republike Srbije u Holandiji Petar Vico primio je 12 maja 2016. godine delegaciju Pravosudne akademije i Agencije za borbu protiv korupcije.

Ambasada Republike Srbije obaveštava  da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Republike Srbije objavila Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Nacionalna priznanja se dodeljuju istaknutim predstavnicima dijaspore iz različitih oblasti delovanja (nagrada „Majka Srbija" - za saradnju i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu; nagrada „Slobodan Jovanović“ - za politiku, nagrada „Mihajlo Pupin“ - za informaciono-komunikacione tehnologije, nagrada „Nikola Tesla“ - za nauku i pronalazaštvo, nagrada „Dositej Obradović“ - za obrazovanje, nagrada „Vuk Karadžić“ - za srpski jezik i ćirilično pismo, nagrada „Miloš Crnjanski“ - za književnost).

Priznanja će se dodeljivati u vidu bronzane statue i prateće povelje. Odluku o dodeli nacionalnog priznanja donosi ministar nadležan za dijasporu, koji svake godine obrazuje komisiju za razmatranje predloga i davanja mišljenja o dodeli nacionalnog priznanja.
Predloge za dodelu nacionalnih priznanja mogu da podnesu organizacije dijaspore i organizacije Srba u regionu, udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju ce predlaže dodela nacionalnog priznanja, DKP R. Srbije i crkve i verske zajednice.

Tekst Javnog poziva i Obrazac prijave na Javni poziv su objavljeni na sajtu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/04/Javni_poziv_NP2016..pdf  i http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/04/Prijava_za_NP2016.pdf.

Rok za dostavljanje predloga za nacionalna priznanja je 11. maj 2016. godine. Predlog se dostavlja poštom na adresu: Ministarstvo spoljnih poslova - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, 11000 Beograd, Vase Čarapića 20, sa naznakom: „Javni poziv za dodelu nacionalnih priznanja“.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije Marina Jovićević učestvovala je na neformalnom sastanku ministara i državnih sekretara za evropske poslove u Amsterdamu, 11. aprila 2016. godine.

Pomoćnik ministra M. Jovićević sastala se sa MIP Holandije B. Kundersom, a  imala je i više bilateralnih susreta sa drugim ministrima i državnim sekretarima za evropske poslove koji su učestvovali na sastanku.

U okviru priprema za posetu holandske ekonomske delegacije Republici Srbiji, planirane za 30. mart 2016. godine, u Ambasadi Republike Srbije u Hagu je 15. marta 2016. godine održan pripremni sastanak.

Domaćin sastanka je bio ambasador Republike Srbije u Kraljevini Holandiji Petar Vico. Organizaciju sastanka su pomogli ekonomski savetnik Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji dr Duško Krsmanović i osnivač kompanije “Kupujemprodajem.com” gospodin Bojan Leković.
Na sastanku su kompanijama prezentovane mogućnosti ulaganja i poslovanja u Srbiji, a od prisutnih kompanija tu su bili "TAZ NL", "Altfel", "DGMC", "Catchyourhealth", "Funkyrunners", "Adamasgroep", "Innodeck", and "Dreamgame".

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom Uskrsa, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 29. aprila i ponedeljak, 2. maja 2016. godine.

Obaveštavamo vas da će povodom Prvog maja, Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u utorak, 3. maja 2016. godine.

Obaveštavamo vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u četvrtak, 5. maja 2016. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će povodom Kraljevog dana Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u sredu, 27. aprila 2016. godine.

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo Vas da će Ambasada Republike Srbije u Hagu biti zatvorena u ponedeljak, 28. marta 2016. godine.

Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je Obaveštenje za upis u birački spisak podataka o tome da će birači glasati u inostranstvu.

U Obaveštenju se ističe da birači koji imaju boravište u inostranstvu mogu da, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije do 2. aprila 2016. godine, podnesu zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Provera podataka o tome da li se neko nalazi u jedinstvenom biračkom spisku u R. Srbiji (što je preduslov za glasanje u Ambasadi) može se izvršiti na: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal.

Napominjemo da i oni birači koji su na prethodnim izborima bili upisani u Posebnu evidenciju birača u inostranstvu, ukoliko žele da na predstojećim izborima glasaju u Ambasadi, moraju ponovo podneti u pisanoj formi Zahtev za upis podataka o tome da će glasati u inostranstvu.

Obrasci:

Zahtev za upis u birački spisak
Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu

Popunjene i potpisane obrasce, zajedno sa kopijom važeće srpske putne isprave ili lične karte, poslati poštom (Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 BA Den Haag) ili na e-mail: konzularno.hag@mfa.rs.

Za sva pitanja u vezi sa prijavljivanjem možete se obratiti Konzularnom odeljenju Ambasade na telefon: +31 70 36 36 800 ili na e-mail: konzularno.hag@mfa.rs.

Ambasada Republike Srbije obaveštava da se, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, realizuje projekat „Bibliotečki fondovi škola srpskog jezika i organizacija u dijaspori", koji se ostvaruje putem elektronskog istraživanja na sledećem linku http://www.diiaspora.gov.rs/istrazivanje-o-bibliotekama-u-raseianiu/.

Istraživanje se bavi trenutnim stanjem i perspektivama razvoja biblioteka srpskih organizacija u dijaspori i regionu. Rezultati istraživanja će poslužiti unapređenju projekta obogaćivanja knjižnih fondova biblioteka Srba u dijaspori i regionu, koji realizuje Udruženje izdavača i knjižara Srbije, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije. Ciljne grupe istraživanja su škole srpskog jezika, organizacije, udruženja, crkveno-školske opštine, samostalne biblioteke i neformalne grupe koje se bave očuvanjem nacionalnog i kulturnog identiteta i jačanja veza matice i Srba u dijaspori i regionu - bez obzira na to da li imaju ili nemaju bibliotečki fond, pošto je cilj istraživanja da se identifikuju problemi i potrebe u ovoj oblasti.